Добродошли!
МОРАВА, НОЋНИ ВИНОРУЈ
Лебдим, сад пјано,
над телом света,
дубоки снови, а мисли тмурне,
кад међ’ брезама завичај вечан,
све ближе, ближе
пут месечја млечан.
Лебдим, сад пјано,
док чаша жучи, и виноруј капље,
врти ме, врти
и као Морава нестајем тихо
у вировима смрти.
Са небеског свода
све звезде језде,
као мала
богињава деца,
и пјане ноћи
навиру ми, навиру
на влажне очи.
Настави са читањем “МОРАВА, НОЋНИ ВИНОРУЈ – Небојша Лапчевић”
БЕЛОВОДСКИ СОНЕТ
Врсни песник, стихом сав од злата,
златним пером држи све у складу
држи белу воду у обреду
држи бели камен за свог брата.
Тешком миш’цом али златном руком
као вајар кад длетом открије
нову мис’о док жар жељу лије
клешућ’ срце под небеским луком.
Кад то виде и бели анђео
тихо спусти два сунашца бела
једно, рече, за овај предео,
друго сунце нек на груд’ма цвета,
анђ’о кресну ватру све до чела-
родила се из стиха розета.