МОЈУ ШУМУ СЕКУ
Данас моју дивну шуму секу.
Шуму сече мој пријатељ и друг,
Као да ми руке до рамена секу,
Ал продао сам шуму да одужим дуг.
Урлици тестере до бога се чују.
Брујање се шири низ брда, низ реку…
Продао сам шуму да исплатим струју,
А сад кад је секу – мене живог секу…
Пада тужна моја шума стара…
Мој је отац целог века чуво
Секо само кржљаво и суво,
А сада због мене постаће шикара…
Док умире моје витко храшће,
С тугом гледам моторну тестеру.
До вечери цео забран пашће,
Веверице хитре где ће да се веру?
Кад је зраци рујни ујутру озаре
Неће овде бити плавих љубичица,
А са цера и са трешње старе
Ни поја славуја, нити других тица…
Довече кад сине она плава звезда
Неће овде бити ни јежа ни зеца…
Обасјаће само оборена гнезда
Ал и моју душу како немо јеца.
© Миљојко Милојевић Биле
