OMAŽ – Preminuo član Poezijescg BILE Miljojko Milojević – Nek mu je večna slava !!!!

Preuzeto od Vesne Mladenovic F:B. BILE –MILJOJKO MILOJEVIĆ je preminuo 26. decembra 2014. godine. Svaka reč s moje strane je suvisna… Poeta, lektor, intelektualac… roditelj koji je izgubio dva sina u jako kratkom periodu, deda, PRIJATELJ, DOBAR ČOVEK… izumrla vrsta… REMINU               Biografije pesnika – Miljojko J. Milojević Bile … Настави са читањем “OMAŽ – Preminuo član Poezijescg BILE Miljojko Milojević – Nek mu je večna slava !!!!”

Rating: 10.00/10. From 1 vote.
Please wait…

Preuzeto od Vesne Mladenovic F:B.

BILE –MILJOJKO MILOJEVIĆ je preminuo 26. decembra 2014. godine.
Svaka reč s moje strane je suvisna… Poeta, lektor, intelektualac… roditelj koji je izgubio dva sina u jako kratkom periodu, deda, PRIJATELJ, DOBAR ČOVEK… izumrla vrsta…

11010596_10205353604135868_8169292686255790389_nREMINU

 

 

 

 

 

 

 

Biografije pesnika – Miljojko J. Milojević Bile

A – BIOGRAFIJE PISACA, Miljojko Milojević (Urediti Članak) od Ljuba Obradović

Bile Miljojko J. Milojević, rođen1936. g. u Spancu kod Kuršumlije.Završio Gimnaziju,Višu ekonomsku i Novinarsku školu u Beogradu. Pored ekonomskih poslova , a i profesionalno, bavio se novinarstvom.

Član je Književnog društva „Rade Drainac“ u Prokuplju. Radove objavljuje u časopisima: Tok, Jefimija, Putevi kulture, na internet sajtu Poezija SCG i Helli Shery.

Pesme su mu objavljene u Svetskoj antologiji o životinjama, Zborniku Zaveštanja – Udruženja srpskih pisaca iz Ciriha, Zborniku rodoljubive poezije Kosovo prvi prag Srbije i u knjigama *PRVI PUT* i *LJUBAVNI recePAT* – zajedničkom izdanju pesama stvaralaca na sajtu Poezijascg. Objavio zbirke pesama: U očima pesnika – 2008.g.; Potraga za sokolom – 2009.g.; Legenda o Kosti Vojinoviću – 2010.g. i Književne kritike pod naslovom Osvrti – 2010.g. Piše: pesme, prozu- kratke priče i književne kritike . Sada, kao penzioner, živi u Beogradu i u Spancu .

POTRAGA ZA SOKOLOM

Od kad su crni oblaci rumeno sunce prekrili,
i mučki Slobodu ubili,
svakoga dana
iz geta, između gavrana,
ja, tužan do bola,
na mračnom nebu tražim sokola.
U gnezdo sokolova
uletele brbljive svrake i s Kosova
ljuti psoglav sa nagonom pljačkaša, ubica…
Ja, ljut do bola,
između klečalica i rugalica
na porobljenom nebu tražim sokola.
Od kad je zvezda crvena pala,
čopori stranih tvorova, lisica, šakala,
uz ervrolizsce zločinom se ponose
i za džabe sve što žele grabe, nose…
Ja, besan od bola, ne nađoh sokola!
Kad saznam gde spava probudiću lava!
Tada će zakliktati i sivi soko
i uzletećemo visoko, visoko…
S crvenog sunca razbićemo oblak tmasti,
razjuriti haške lovce i psoglave napasti.
Porobljenom, časnom, rodu
vratićemo Dostojanstvo i Slobodu.
U Slobodi, širom moje zemlje nove,
uzgajaću golubove, sokolove i lavove.
Kad potomke zdrave rode
učiće ih: sve dok zvezde rumen zrače,
da porobdžije nisu jače
od Poštenja, Pravde, Sloge i Slobode!

(C) Miljojko Milojević

 

CRVENO JESTE
Pamflet na pamflet-
iliti što reče Vuk:utuk na utuk!
Budi se Istok i Zapad,
Budi se Sever i Jug!
Još sve je crveno i sada,
bilo je i biće
i mora
sve dok rujna, svetla, zora
zdravom, časnom, umu sviće!
Crveno jeste,- crveno je nada!
U borbu kad krenu
rob uz roba, uz druga drug
i razviju zastavu Slobode-crvenu,
crveni biće Sever i Zapad
i dalek žarki Jug!
Feudalizmu, ropstvu, bliži se kraj!
Pocrveneće Zapad ko mrkva,
zbog genocida i pljačke bez časti i stida!
U crvenoj vatri planuće i njegova ’crkva’:
lopovi, fratri, odže i popovi …
Crvena krv je u svesnom proleteru
što zna za: šerene laže,
lopovski profit, mesije i veru feudalnu, slepu…
Za njega ne važe floskule česte:
da crveno jeste samo ‘prirepak na đavoljem repu!’
Granuće sunce crveno,
planuće crveno ko krv proletara
i neće ga ugasit’, nadmeno,
ni poete, ni vojske turbo-mlaznih profitera,
…ni lopovi, ni špijuni, ni tajkuni, ni popovi…
Crveno jeste, beše i biće san
nauke, srpa i čekića.
I svanuće dan ovog veka- kao leka
protiv onih što bi hleba s’ ropskog neba
bez nauke i motike i fabrike!
Crveno jeste, beše i biće
sve dok zora rujna sviće!
U život se kladim:da tako mora i treba!
Crveno, volim te do neba!
Napred! Leva, leva, leva-
častan svet te s tugom sneva!
(C) Miljojko Milojević

ŽENI -KRALJICI SELENE- Miljojko Milojevic

Neko je nekad negde rekao:
“Bez ljubavi žena je ništa,
a čovek- tek pola čoveka…”
O, Ti, Ženo- Ti kraljice, vaseljene…
Ti ne možeš biti ništa,
A još manje senka neka,
Što tavori kraj ognjišta
I smrt crnu jedva čeka…
U tvom srcu Ljubav cveta, i ne vene.

O, Ti, Ženo- večno nežna, večno blaga…
Kad likuješ, kad prkosiš,
Kad na bedru krčag nosiš,
Oduvek si svakom mila, svakom draga…
Uvek možeš da se snađeš
I Ljubavi plamni cvetak,
Ili, samo, tek zametak,
U svačijem srcu nađeš…
U očima tvojim- osamnom bespuću,
Sve su zvezde izgubile pute
I ne hrle crnom ugasnuću…
U tvom srcu večnu Ljubav slute!
O, Ti, ženo- večno lepa, večno mlada…
Kad ti srce Ljubav zari,
Kad se smešiš vragolasto
Svo biserje… cveće…zlato…
Još postoje samo zato
Da istaknu tvoje čari…
Svakome si čežnja vrela, san i nada…
Kada tražiš i uzimaš, kada daješ,
Kada bajnu tajnu kriješ,
Kada tužne snove sniješ,
Zbog Ljubavi nikad nemoj da se kaješ.
Ti,- kraljice sve selene, zvezdo sjajna…
Ljubomoru kada stvaraš,
I kad varaš, i ne varaš,
Nečija si čežnja vrela, Ljubav bajna…
Ti ne možeš biti ništa,
A još manje senka neka
Što tavori kraj ognjišta
I smrt crnu jedva čeka.
(c) Miljojko Milojević

PRVA PESMA

Duva, zviždi, moj novembar-
sedamdeset četvrti
i na pleća mi prti
sećanja lepa, sećanja razna,
neka ružna i tužna, neka prazna…
Pravismo zidne novine u školi.
Uča nam reče šta zidna novina znači
i poče da vedri i oblači:
“Ti, nacrtaj brdo, polje, žito, sunce-
pokaži lepote Otadžbine i zašto se voli…
Ti, drvo, jabuku prepunu roda
i pod njom borca koga je Sloboda
koštala rana i desne ruke…
Ili naslikaj bez muke-
proleće:pčelice zlatne, mirisno cveće…
Ti, oslušni potočić, reku,
šumu, česmu…
I kako šume, žubore, teku
napiši lepu, veselu, pesmu…
Znam: ti umeš, možeš to!”
Uh, dođe mi muka, zlo…
Gde zađe i baš mene nađe
da slušam česmu i napišem pesmu!?
“Ma, ne umem, ne znam ja to!”
“Umeš, umeš! il’ bi, možda, priču rađe?!”
Po podne, mislim, mučim se, uzdišem,
o čemu i kako pesmu da napišem.
Kad već izgubih nadu svaku
ugledam na belom cvetu
prelepu zvezdu petokraku…
Evo mi pesme na cvetu
o zvezdi što nebom jezdi,
najdražoj i najlepšoj na svetu!
Za svog uču i novine zidne
sročim rime u osam strofa.
Eto pesme bez reke i česme!
Pa nek ‘bidne -kako bidne’,
Dža il’ bu -spas, il’ katastrofa:
“Kad god kreneš -bilo kuda,
petokraka blista svuda!
Krasi srce u drvetu i latice nežnog cveta.
Dok treperi plavetnilom noćnog neba
ogleda se u bistroj vodi.
Kad zatreba, širom sveta,
porobljeni narod vodi Sreći, Pravdi i Slobodi.”
Sedam strofa ne sećam se više
jer dugo vreme mnogo toga briše.
Ujutru, pesmu predam uči.
Čita, vrti glavom -nešto ga muči!
U papir se zablene, pa strogo u mene:
“Ko ti je ovo napisao? Dobro je, lepo, mnogo!
Odakle si prepisao,
kazuj ko ti je pomog’o!?
Samo ‘Niko!’- nemoj mi reći,
jer to ne piše razred treći!”
Dva dana na odmorima
nije mi dao mira…
Shvatih da me maltretira
i prokleh zvezde, šumu, reke, česme,
uču i, naravno, pesme…
Ali ne baš svaku:
npr.Titov naprijd od Nazora,
Šantićevo Veče na školju…
I svoju prvu i najbolju:
P e t o k r a k u.
(C) Miljojko Milojević
9. Novembar, 2009.g.

 

———————————————————————————————————————————————————–

ISKRENO MI JE ŽAO !!!! POČIVAJ U MIRU, DOBRI NAŠ BILE !!!
U meni ćeš živeti zauvek. A Tvoje pesme nadživeće sva pokolenja … !!!
Svi smo Te jako obožavali i mogla bih pisati /o Tebi/ ceo dan. O Tvojoj bezuslovnoj podršci na scg-u – podstreku, o Tvojoj neizmernoj dobroti … to se ne može opisati u nekoliko redaka. Treba da ostaneš upamcen kao velikan, naš jedinstveni BILE !!! Pocivaj u miru !!!

Lepa S.

(Прочитано: 107 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 784.799 пута)

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .

3 мишљења на „OMAŽ – Preminuo član Poezijescg BILE Miljojko Milojević – Nek mu je večna slava !!!!“

  1. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
    Please wait...

    ISKRENO MI JE ŽAO !!!! POČIVAJ U MIRU, DOBRI NAŠ BILE !!!
    U meni ćeš živeti zauvek. A Tvoje pesme nadživeće sva pokolenja … !!!
    Svi smo Te jako obožavali i mogla bih pisati /o Tebi/ ceo dan. O Tvojoj bezuslovnoj podršci na scg-u – podstreku, o Tvojoj neizmernoj dobroti … to se ne može opisati u nekoliko redaka. Treba da ostaneš upamcen kao velikan, naš jedinstveni BILE !!! Pocivaj u miru !!!

    Lepa S.

    1. No votes yet.
      Please wait...

      Samo bih mogla ponoviti ove reči koje je Lepa ispisala…
      Kada me sustignu nedostajanja, kada mi ponestane snage i onih “vetrova u leđa” što daju krila i pticama bez krila…odem do njihovih pesama i zaboravim da nisu tu, jer…tu su, samo su rešili da se malo odmore, malo odskitaju i sačekaju da se sretnemo, negde…nekad…
      Beskrajno Hvala…

  2. Rating: 10.00/10. From 1 vote.
    Please wait...

    Neka mu je vecna slava i poetska zahvalnost coveku od duha, pera i ljubavi prema ljudima, jer pesnici samo moguda vole.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif