У цркви Лазарици је 01.07.2022. године одржана је трећа по реду промоција књиге Миљка Шљивића ЖИВОТ У ВЕРИ. У реализацији промоције су учествовали: старешина Цркве Лазарице Жељко Марковић, Љубодраг Обрадовић у име издавача књиге Удружења песника Србије -ПоезијаСРБ, рецензенти: Мати Теодора Спасојевић и отац Сергије Радивојевић, Марија Шљивић Радмновић, унук Богдан Радмановић, унука Лена Радмановић и аутор Миљко Шљивић. За музички тренутак био је задужен хор Манастира Велуће.
ЖИВОТ
Ако си рођен човек да будеш,
онда се труди па човек буди,
ал` човек биће, знајте то људи,
једино онај што Бога љуби.
Живот проживи кʼо што Бог рече,
моли се јутром и свако вече,
и мирно живот нека ти тече,
ништа од Бога, знај, нема прече.
Нек ти не буде живот иметак,
пости све пости, среду и петак,
и стално мисли на речи Бога:
„Љуби свим срцем ближњега свога“.
Увиди грех свој одмах и сада,
покај се горко и исповеди,
немој да причест тешко ти пада,
живот са Богом једино вреди.
Ујутру када свима се спава,
на литургији недељом буди,
само то ти је одлука права
и бићеш човек између људи.
© Миљко Шљивић
Писање спашава од туробних размишљања и чемерног живота који нас свакодневно окружује – Љубодраг Обрадовић
Ових дана изашла је из штампе књига Миљка Шљивића ЖИВОТ У ВЕРИ. Част ми је што је издавач ове књиге Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, чији сам ја председник. Драго ми је и да је да је ова књига до сада имала 2 промоције, прву 1. маја 2022. године у Манастиру Велуће, другу 3. јуна 2022. године у Цркви Света Петка у Мачковцу и да је ова трећа дана 1. јула 2022. године у Цркви Лазарици, јер су све те промоције само доказ да је најбоље место за промоцију ове књиге духовне поезије ЖИВОТ У ВЕРИ управо ЦРКВА.
Рецензент ове књиге, старешина Манастира Велуће, Мати Теодора Спасојевић, поред осталог у својој рецензији записа две важне истине о Миљку и његовој поезији.
- “Поезија Г. Миљка Шљивића, његов глас којим он описује живот у вери, садржи дубоку мелодију наше Српске земље и српске душе.”
2. “У поезији Г. Миљка, налазимо оно што се у Србији среће, као мало где у западном свету, а то је приврженост породици.”
У Миљковој поезији има и безброј других погледа и истина, али Миљко, јесте у свом писању, а и животу, посвећен породици. Показао је то својим животом у Глободеру, својим занимањем за пчеларство, дакле за природу и оно што нам она пружа. Одолео је изазовима које прогрес животу намеће и показао да је у ПОЕЗИЈИ О ВЕРИ онај лек, који брише све чемере који нас окружују из дана у дан и срце оптерећују негативностима.
Ја сам Миљка упознао, негде при крају 20 века, односно на почетку новог, 21 века у Пореској управи у Крушевцу. И доста сам научио од њега. Како тај сложени посао инспекторски треба пажљиво радити, како се носити са компјутером који је саставни и неопходни део сваке контроле, како бити стрпљив и праведан у поступку утврђивања чињеница… А на Миљка сам, бар ми се чини, пренео љубав према писању поезије. Убрзо је Миљко објавио књигу поезије за децу, коју је посветио својој деци и убрзо је са том поезијом, често био гост, на сада већ култном ФЕДРАРУ…
Ја одувек сматрам, да ако желиш да упознаш неког човека, да му проникнеш у срце и душу, само читај оно што је написао. Јер се он, својим писањем спашава од туробних размишљања и чемерног живота који га свакодневно окружује…
Дакле читајте Миљкову поезију и сазнаћете све о Миљку, што он жели да сазнамо. Сазнаћете да је ВЕРА онај точак, који покреће сам живот.
/Љубодраг Обрадовић/
