Категорија: Milan Sofronić

 

Магаренце Миша
плаче као киша,
изгубио Перницу,
пита учитељицу
како ће да пише,
не зна ни он више,
шта ће сад да ради,
све из ташне вади.

Од Пернице другарице
ни трага, ни гласа,
добила је ножице,
отишла до Лознице,
до зелене пијаце,
да пазари тиквице,
да направи питице.

После школског звона
вратила се она,
и то без пардона,
баш тамо где треба,
Миша игра, пева,
скаче све до неба.

Ником није рекла
зашто је утекла,
и да ли је тиквице
у рерни испекла.

Госпођица Перница
сад је жива, здрава,
истина ће испливати
једног лепог дана.

 

Сви нек знају, Бумбар Злаја,
познат рокер нашег краја,
основао првог маја
бенд из снова, прави баја.

Бумбар Злаја – бубњар страва,
бас гитара – Бубамара,
а пчелица певачица,
лепотица Тара.

За звучнике бригу брине
лептир Лепи Луле,
њега воле и салећу
све околне цуре.

Бумбар Злаја, драги моји,
има једну тајну,
заљубљен је до ушију
у осицу Лану.

Лану стално задиркује,
са њом би да шетка,
откриће јој златну тајну
већ наредног петка.

А онда ће све по реду,
како то већ бива,
процветати као ружа,
љубав једна дивна.

Жабац Жиле, витка стаса,
отмен поглед, прави даса,
свако јутро у шест сати
из дућана кад се врати,
код комшије Жиле сврати,
да проћаска разне теме,
са душе да скине бреме.

Одувек је Жиле Жабац
био сјајан падобранац,
скакао је са висине,
топио се од милине,
ишао је два-три пута
у прашуме и дивљине,
волео је једно место,
селио се тамо често.

Сада Жиле мирно живи,
сећањима он се диви,
живео је с пуно жара,
сад у дому песме ствара.

 

Бубамара Лара
има кола стара,
а да купи нова,
Лара нема пара.

Размишљала Ларица
како ће без парица,
аутић да купи,
док још не поскупи.

Чула је и сама,
шапнула јој мама,
да се од четвртка
нова цена спрема,
ту дилеме нема.

Наумила Ларка
у банку ће ићи
и кредит подићи,
па ће сутра када стигне
новом фићи да намигне.

Све би било лепо,
и као у бајци,
да наша Ларина
сада не отплаћује,
баш од сваке плате,
од кредита рате.

Кока Цока родила
Пиленце Миленце,
па му тепа поваздан:
“Моје Срцуленце.”

Родбина се сјатила
са свих страна света,
муштулук је добила
комшиница Цвета.

Нису хтели губити
ни једнога часа,
певали су целу ноћ,
осташе без гласа.

И кум Гусан дошао
да види бебића,
тепао је кумићу:
“Мој Миленце Мића.”

Задовољно брке трља
Добривоје певац,
свима редом говори:
“Какав диван бебац.”

Млађано мезимче,
наш Миленце Миле,
постао је у селу
омиљено пиле.