Категорија: Milan Sofronić

Баш је диван овај свет,
коло игра све до пет,
небом шара птица лет,
родио се руже цвет.
Радост шири на све стране,
лепотица, љупко лане,
кад засија, нема зиме,
Сунчица је њено име.
Нема лепшег Божјег дара,
сестрицама срећу ствара,
кад се смешка и весели,
носић јој се зарумени.
Маму, тату задиркује,
откуцаје срца чује,
Сунчица, сунашце мало,
небо душе обасјало,
нема сумње, драгуљ прави,
целом свету благодари.

Психо-трилер у глави
непрестано ме дави,
демонске силе гуше,
светлост у мени руше,
мрачне мисли су снажне,
ал` то су слике лажне,
манипулишу гадно,
стварају стање јадно,
у глави бесне и ломе,
све чине да ме сломе,
кидају осећања,
газе духовна здања,
хране се тамом, мраком,
аждају зову мајком,
ал` кад освестим алу,
схватићу природу палу,
не желим демона лом,
светлост је истине дом.

Мој живот личи на бајку,
ево, стижем на Јамајку.
Море, плаже на све стране,
уз ламбаду плешу палме.
Душа има све што хоће,
сви тамане тропско воће.
Спавам испод сунцобрана,
играм, пливам целог дана.
На обали снове сневам,
где год кренем само певам.
Нема бриге, гнева, стреса,
опуштено, нема беса.
Сви нек чују, сви нек знају,
овде ми је ко у рају.

 

Када љубав медиш,
немој да је штедиш,
јер што меда више,
кожа боље дише.
Када љубав дајеш,
немој да се кајеш,
јер што дајеш више,
тело лакше дише.
Када љубав водиш,
поново се родиш,
зато води више,
да срце мирише.
Љубав је на први поглед
као сочно воће,
за ручак и ужину,
стално ти се хоће.
Зато радост нека пршти,
то је срећа права,
битно да се сваког дана
љубав упражњава.

Открио сам нову стварност,
инспиративну реалност,
нема дреке, буке, вике,
без иједне зле навике.
Све се збива у тишини,
на квалитетној, менталној бини,
актери сви под рефлектором,
имам одличан увид над збором.
Глумце пратим из првог реда,
моја пажња их помно гледа,
ако неко крене по своме,
викнем:”Игра се по тексту моме!”
Све тече по сјајном плану,
представа нема ниједну ману,
свако од присутних мора да зна,
нову стварност режирам ја.

Сунце сија, срцу прија,
све је ко у бајци,
највише ме обрадују
из Баната чварци.
Када друштво на забаву
у кафану сврати,
нико не зна од гостију
кући да се врати.
Пуномасни вицеви
на све стране прште,
никоме се бркови
на лицу не мрште.
А кад цуре зачине
целу атмосферу,
свако себи пронађе
ону праву меру.
Сви су ведри, весели,
то је радост права,
битно да се сваког дана
љубав упражњава.
Зато ништа не оклевај,
већ пређи на ствар,
од живота добићеш
ведрину на дар.

Сваког тренутка светлост и тама
бију битку за престо,
од тебе и твоје воље зависи
њихово почасно место.
Тама је лукава и препредена,
замке поставља свуда,
себе представља слаткоречиво,
као да чини чуда.
Кад те увуче у мрачну клопку,
претвара се у алу,
тек тада буде ти јасно
да је враг однео шалу.
Аждаја постаје већа и јача
кад добије храну из мрака,
ако се предаш, њеним канџама
постајеш мета лака.
Нема одмора, нити предаха,
док бијеш битку за престо,
загрли светлост и њене мисли
стави на почасно место.