Вилијам Шекспир: МАГБЕТ, драма; премијера у изасценском простору Велике сцене Народног позоришта у Београду – Драгослав Граочанкић

Rating: 10.00/10. From 2 votes.
Please wait…

ПРЕПЛАВЉЕНОСТ ГЛУМОМ
Вилијам Шекспир: МАГБЕТ, драма; премијера у изасценском простору
Велике сцене Народног позоришта у Београду, 22. 11. 2022. године
Редитељ: Јагош Марковић
Једна од познатијих и истовремено слабијих Шекспирових драма (кад напишете толико добрих драма, бар једна мора бити слабија од осталих) послужила је Народном позоришту за празнично усцењивање. И како већ празник (Дан Народног позоришта) и избор ансамбла ове премијере заповедају, све снаге Народног позоришта, укључујући оне које не излазе на сцену, дисале су за ову премијеру, доприносиле су јој нештедимице, са жаром који је надилазио многе премијере које је Народно позориште извело поводом свог празника: Дана када је основано/извело прву премијеру у новосаграђеној згради/када је кнез Михаило изговорио историјске речи: ,,Нама треба позориште“…Тешко да је било који редитељ који се на сцени Народног позоришта опробао у МАГБЕТУ имао на располагању све оно што је редитељу синоћњег МАГБЕТА било надохват руке – или пак дозвољено. Иако ће наредни редови бити покушај исказивања уважавања много чега што је редитељ овом МАГБЕТУ подарио, мора се приметити да би се за његов општи сценски ,,убификациони“ концепт могло рећи: наш’о, па заш’о.

Велико гледалиште Народног позоришта, из којег овакву премијеру може у нормалним и конфорним условима да прати близу хиљаду људи – током синоћне премијере зврјало је празно! Премијера се одвијала у тесном и неусловном техничком простору иза Велике сцене, у којем је једва било места за тристотинак претежно расклаћених столица/(изабраних) гледалаца, нужно поређаних тако да сем оне скупине гледалаца наспрам истуреног језичка стазе(сцене)-писте, остали гледаоци (већина њих)готово да је имала осећај да цео догађај посматра ,,кроз тарабу“, јер види и чује онолико колико се може видети и чути кад су вам глумци на сцени окренути леђима, а лицем и гласом усмерени ка оној централној, мањој скупини гледалаца наспрам чела ове писте! Све је личило на ситуацију кад присуствујете мачевалачком надметању или модној ревији, када је писта најбоље решење да бисте добили прави увид у развој догађаја. Позориште, чак ни оно првотно, Шекспирово, а поготово античко, међутим, није ни једно ни друго: нити је надметање у мачевању, нити показивање модних артефаката.

Тешко да би било ко од тристотинак гледалаца знао да одговори на питање зашто је синоћ Велико гледалиште Народног позориште било празно, зашто је сцена била измештена и претворена у писту. Још тежи би био одговор на питање зашто је у току премијере на овој писти, у више наврата, дизањем завесе, приказано празно Велико гледалиште у свој својој опустелости, напучено, додуше, са неколико поматорих ликова – вештица из представе. Овај редитељев потез има елементе садистоидног поигравања са некомфорним смештајем гледалаца: личи на показивање и истовремено ускраћивање обиља хране гладнима. Никакав наук није извучен из претходних покушаја да се сцена Народног позоришта овако организује.

Ни jeдна метафора, редитељски знак, естетски алиби, или какав други смисао не може бити јачи од утиска да је показивање празног гледалишта обичан хир чији је алиби угнежден у једној (редитељевој) глави и у главама неколицине – обожавалаца егзибиционизма овог редитеља, који често омане, не хајући ни за глумца, ни за гледаоца.

Цела ова представа је преплављена глумом. Од непрестаног глумачког крешенда не чују се и не разабиру и иначе не одвећ снажни шекспировски тонови, као што се не види чувено шекспировско ,,кретање Бирнамске шуме уз високе Дансинејске стене“, које по предсказању најављује откривање гнусног злочина поводљивог, кукавног и неурастеничног Магбета и његове краљевске дружбенице, инспираторке и саучеснице у злоделу, спремне да зарад власти почини најгнусније злочине. Непрестано повишена глумачка температура омета гледаоца да прати остале елементе представе. Све је подређено преекспонираном (иако врхунском) глумачком умећу главног, али и већине осталих важнијих ликова. Првенствено се, дакле, мисли на Небојшу Дугалића као Магбета, кога је редитељ пустио, или му је дозволио такав глумачки приступ, те се он играо и разигравао до миле воље, показујући све своје потенцијале – чак и оне који ,,не иду у МАГБЕТ“. Али је све то било за гледаоца врхунско уживање, готово потпуни увид у могућности овог драмског уметника – тако да је шала једног гледаоца која се могла чути при изласку с представе (направљена је алузија на глумачко ачење Дугалићево), вероватно доживљена од већине која ју је чула – као светогрђе.

Упркос свему томе чинило се да је пред гледаоцима глумачки реситал, глумачко надметање на којем се бира најбољи глумац, а не представа у којој безброј других елемената треба да равноправно и синергично проговори и створи сценски, драмски – позоришни догађај. Тако је ова експонирана глума (не само једног лика) затрпала драму, односно њену верзију и идеју, за коју се без суштинске разлике од Шекспирове, редитељ овог пута одлучио. Тако он није бежао ни од овог ни од оног времена у којем се МАГБЕТ збива. Рекао нам је да је разлика између њих привид. Ако и једно и друго, а и било које време, обележава човек и његови већи или мањи, боље речено: другачији злочиначки потенцијали – сва времена личе једно на друго као јаје јајету! Њихова различита обличја заваравају наивне – то нам показује редитељ (покадшто модифицираном) радњом у представи, и сваким њеним дахом, и њеним костимима, чак и њеном обућом (куповном; најновији овогодишњи модели).

Представу красе изузетно добро и функционално, чак иновативно (!) инкорпориране солистичке оперске деонице, а и неколико звучно дискретно и с радњом зналачки здружених напева српског народног мелоса!

Независно од оцене да се од глуме не види представа, треба истаћи да смо присуствовали блиставом сценском говору који ни у једном трену, ни код једног учесника догађаја на сцени није на овој премијери показивао одступање од овог круцијалног елемента позоришне уметности.

***

Али, заслуге за ову говорну беспрекорност не могу се односити на вечитог и ексклузивног потписника „сценског говора“ у свим позориштима у Србији!!!

Користећи своју пожељну бригу о језичкој исправности и језичком складу и стандарду изговорене речи на сцени, овај свеприсутни потписник сценског говора би да зађе у ексклузивни простор глумца, његово суштаство, идентитет, аутономију, срж и со његове уметничке личности, његов заштитини знак и индивидуалност, чак урођену способност – у које се не дира.

Аутор сценског говора је сам глумац – није пожељно да се у њ ни редитељ меша, а некмоли онај који своју претпостављену стручност диже на разину, пиједестал уметности – главног чиниоца представе безмало!

Мешање у сценски говор драмског уметника је као мешање у његову боју и врсту гласа!

Ако је глумац ичему препуштен сам себи на сцени (у првом реду свом дару и креацији), његова препуштеност свом сценском говору је константа, дар који глумац, нарочито школовани, има или нема. Учитељ или „креатор“ сценског говора може бити само редундантни привесак (као што би то био логопед, на пример), сценског говора глумца без личности, без дара, без идентитета, назовиглумца.

Сутра ћемо, ако олако пређемо преко „креатора“ сценског говора, имати „креаторе“ сугестивности, експресивности, интонације, дикције, мелодије и ко зна још којег елемента глумчевог говора.

Шта ће онда остати од глумца?! Шта ће остати глумцу?!

***

Домаћинско, богато послужење после представе многима је поправило расположење и утисак о празничној премијери.

© Драгослав Граочанкић

 

(Прочитано: 43 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 784.776 пута)

Аутор: Ljubodrag

Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . Детаљну биографију прочитајте на: www.poezija.in . . .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_bye.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_good.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_negative.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_scratch.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wacko.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yahoo.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cool.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_heart.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_rose.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_smile.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_whistle3.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_yes.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_cry.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_mail.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_sad.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_unsure.gif 
https://www.poezija.rs/wp-content/plugins/wp-monalisa/icons/wpml_wink.gif