Категорија: Andreja Vranješ

    ПЕСМА КАМЕНА Камен за под мисао, за камен дане, бол камени  носио, камене му ране, кад је из камена избио, тугом камном патио, у  песмама каменим, камену се вратио. Камен за под главу, у камен све стало, оног каменог много и оног каменог мало.

МОРЕНДО Говорио је тихо, радовао благо, све је у његовом трајању било пажљиво да никога не увреди до можда једино самога себе, могло се са са њим провести сате без и једне речи, па ипак од њега се одлазило као са АГОРЕ, проговорио је пред смрт, рекао је : „La donna e mobile“.  Жене су … Настави са читањем “МОРЕНДО и МОЛБА ГОСПОДИНУ ВЕТРУ – две песме Андреје Ђ. Врањеша”

  МРАМОР Ослобођен пролазности, мрамор не признаје времену ток, на четри камене стране тајне уклесане, у њима су далеки сакрили искуство, хтели су тако сачувати одговоре. © Андреја Ђ. Врањеш  

У НОЋИ Причали смо у ноћи, говорили о уметности, о Реноару, Ел Греку. Свирао сам јој на гитари, рецитовао Блока, звиждукао Девету. Заклонила је изазов голих колена. У јутро је отишла заувек, у заборав сам је сакрио. Андреја Ђ. Врањеш

АЛХАМБРА УМА Чекао сам је између плима, светлости и таме, у дворишту јутра, почетку новог надања, слободну лепотом, Алхамбру ума. Чекао је на раскрсницама , нејасних сећања, кад се збрајају туге, кад се верује само завршеним  годинама. Чекао је  на вратима сна,најлепшег чуђења, на узвисју вере, извору  тишине. Испод ветрова купола жеља, Никада се нисмо … Настави са читањем “АЛХАМБРА УМА – Андреја Ђ. Врањеш”

ЋУПРИЈА НА ДРИНИ Међа кривуда сећањем, месец  скупљач искри из  трава, извијених лукова,над тајном, камена  прича спава. Мит и вера у  додиру, прошлост  далека,  име  сјаја, љубав посејана памћењем, небески завет крвљу  спаја. Сви  су правци  у један бол, окорењена мисао трајањем  пече, река вечност   боји , Ћуприја  рањена видом  тече. БАБА БОРКА Смерну старицу … Настави са читањем “ЋУПРИЈА НА ДРИНИ и БАБА БОРКА – Андреја Ђ. Врањеш”

КАКО песнику Тодору Тоши Бјелкићу Како препливати реку без обала, падати не устајати, може ли бити птица без гнезда, јунак да није Војвода Пријезда? Без дитирамба песник,зар има, звати се планином, не бити ни брег, облак без неба како да плови, како ирвас да не воли снег? Како бити ватра без дима, све ово тананије … Настави са читањем “КАКО – Андреја Ђ. Врањеш”

ОТАЦ Време трошило бол,живот на туге издељен. Из пепела враћао надање.Они злом  усукани,ружним истинама,слово у време урезали.Збуњен, скупљен у тајну,са свећом тражио  одговоре,како  да угледа дане са пола утехе?НАРОД ЈЕДАННарод један  има,дубоких рана,више га на небу,за све друге топал, само себи студ,има народ један,жив крив, храбар,другим мајка мила,а за себе худ.

ПОЛА ЛЕПОТЕ Лепо је лепо и кад га је пола, недовршени снови светли, пролећа са пола маја, киша и дуга кад се сретну кратко, сликар кад замрси боја део, стих снажан умети свити, са песмом једном само, може се и песник бити.

ХОРИЗОНТИ Још замишљам хоризонте ведре,, откривам старе тајне, надам исте наде, враћам се у негдашње зоре лење, полазим самоће, не слушам тираде. Слушам кише давно одпадане, гледам птице што доносе студи пијем вино из напрсле чаше, радости падају ко пијани људи. Чулношћу  песника звукове пипам, бојим у светлост људске тмине. кад бих мого вратит небо … Настави са читањем “ХОРИЗОНТИ – Андреја Врањеш”