ИЗ ЗБИРКЕ НА ОБАЛИ СРЦА
СУСРЕТ
Случајан сусрет
донео те у моје наде,
лакше би било да се нисмо срели,
не би се направиле љубави рагаде.
Не бих те чувао као тајну срца,
живот би текао тихо као река,
било би много лакше без тебе
да се воли и да се чека.
НЕПОЗНАНИЦЕ
Гледају ли звезде у свемир,
зашто се слажу дечак и немир,
ко може украсти ветар,
када је плаво дошло у спектар,
колико се воле пчела и цветак,
шта дуже траје крај или почетак?
Да ли правила постоје,
што неки песници стихове у тамно боје,
зашто се делењем радости не множе,
мора ли се правити било шта,
од било чије коже?
ИСКРЕ:
– СУЈЕТАН ЧОВЕК ЈЕ ТИХО НЕСРЕЋАН.
– СВАКА ИЗДАЈА ЈЕ И СЕБЕ ИЗДАЈА.
– ОНАЈ КО СЕ РАДУЈЕ УСПЕСИМА ДРУГИХ, НЕ ХОДА
ОН ЛЕТИ.
– ЛЕП А ГЛУП ПРИРОДИН
ЈЕ ПОКУШАЈ РАВНОТЕЖЕ.
© АндрејаЂ. Врањеш
