ЖЕНА ИЗ ПОЉА – Саша Милетић

ЖЕНА ИЗ ПОЉА Крадем те од вилине ноћи Где се месец у теснацу копрца А ти плодна ко црница Роди ми осмех и откуцаје срца У пољу се будимо Где се шева росом умива Заплетени к’о немирна река Кад се у другу реку улива Сладиш ме као твоје слатко име К’о најслађе воће пуно нектара … Настави са читањем “ЖЕНА ИЗ ПОЉА – Саша Милетић”

ЖЕНА ИЗ ПОЉА

Крадем те од вилине ноћи

Где се месец у теснацу копрца
А ти плодна ко црница
Роди ми осмех и откуцаје срца

У пољу се будимо
Где се шева росом умива
Заплетени к’о немирна река
Кад се у другу реку улива

Сладиш ме као твоје слатко име
К’о најслађе воће пуно нектара
Пустила си богомољке и скакавце
Да се опију мирисом твојих недара

А ти немирна као ватра жива
Буктиш сва усплахирена
К’о булке на жару испуцале
Храниш ме гладним устима

Шћућурени у пласту сена
Нађосмо наше вечно станиште
Да не трагамо за кошеном травом
Да нам рајско поље буде уточиште

Саша Милетић

ВИДИМ ТЕ – Саша Милетић

Видим те у рујноме вину… И кад очи снене затворим Видим те у капима залутале кише И кад ти ветар њише узреле воћке Проткане по теби и све ти мирише Видим те у речима песме И кад у тебе уђе тама Видим те кроз пауново перје И када плачеш у соби сама Видим те кроз … Настави са читањем “ВИДИМ ТЕ – Саша Милетић”

Видим те у рујноме вину…
И кад очи снене затворим
Видим те у капима залутале кише
И кад ти ветар њише узреле воћке
Проткане по теби и све ти мирише

Видим те у речима песме
И кад у тебе уђе тама
Видим те кроз пауново перје
И када плачеш у соби сама

Видим те кроз бистре изворе
Кроз звезде што се ноћас роје
Кроз твоје кратке омиљене бајке
И хаљине што ти руке кроје

Видим те у дубини зенице
У пољима посутим стазама цвећа
У тајним пејзажним врлетима
Кад ти на врата покуца срећа

Видим те и кад се светла погасе
Кроз густу вечерњу сумаглицу
Видим те у кревету када лежиш
Чежња те гледа кроз кључаоницу

Видим те и кад очима пламтиш
Збуњену кошуту пуну немира
Као да желиш нешто да поделиш
У маленој соби нашег свемира

КОЛИБА – Саша Милетић

Чами, неког чека Дрема, вратанце зева Нема ни гласа ни стаса Госте ретко прима Лице залуталог путника Сакри се од кише Трошна без сенки Оглодали сипци и време Украшена печатима птица Вапи за младошћу Голет без капута Испошћена од времена Чека руке неимара Вратила би свитања Заробљена у канџама шуме Сад је оронула и стара … Настави са читањем “КОЛИБА – Саша Милетић”

Чами, неког чека
Дрема, вратанце зева
Нема ни гласа ни стаса

Госте ретко прима
Лице залуталог путника
Сакри се од кише

Трошна без сенки
Оглодали сипци и време
Украшена печатима птица

Вапи за младошћу
Голет без капута
Испошћена од времена

Чека руке неимара
Вратила би свитања
Заробљена у канџама шуме

Сад је оронула и стара
Осећа се буђ и мемла
Ни мрави ту не живе

Била је тако млада
Пушио се оџак
У грнету кувала се дивљач

НЕМА ВИШЕ – Саша Милетић

Нема више оних дана са мирисом дуње жуте, нема више пољем песме ни ракије добре љуте. Нема више ни чељади нити игре, нити прела, нема више старе крушке нити нашег лепог села. Нема више кривог пута са јабуком удварача, нити њива благородних црног хлеба испод сача. Нема више ни бунара ледне воде са извора ни … Настави са читањем “НЕМА ВИШЕ – Саша Милетић”

Нема више оних дана
са мирисом дуње жуте,
нема више пољем песме
ни ракије добре љуте.

Нема више ни чељади
нити игре, нити прела,
нема више старе крушке
нити нашег лепог села.

Нема више кривог пута
са јабуком удварача,
нити њива благородних
црног хлеба испод сача.

Нема више ни бунара
ледне воде са извора
ни опанка, ни пастира,
ни ливада пуних стада
нити фруле да засвира.

Нема више оних гиџа
ни подрума правог вина,
ни амбара златног жита,
ни пушнице пуне дима.

Нема више плотова од прућа
закопана кудеља и вуна,
нема међе и старога коца
ни шајкаче да засија круна.

Нема више оног Сунца
да отера облак таме,
нема више ни нас тамо
сад нам куће у корову чаме.

СКРИВЕНЕ УСНЕ – Саша Милетић

Не лети То је за птице… Не падај То је за звезде… Не плети То је за пауке… Не лутај То је за скитнице… Не скривај усне То је за мене…

Не лети

То је за птице…

Не падај

То је за звезде…

Не плети

То је за пауке…

Не лутај

То је за скитнице…

Не скривај усне

То је за мене…

НАЈЈАЧА СНАГА – Саша Милетић

Јача од вина И од мача Јача од камена Од поноса И од тмине И од ветрова са севера Јача од стена Од тишине И од сузе И од залуталих киша Јача од сваког тренутка Од живота Јача од ватре И од праха и пепела Јача од смрти Од тебе од мене Љубав

Јача од вина
И од мача
Јача од камена
Од поноса

И од тмине
И од ветрова са севера
Јача од стена
Од тишине

И од сузе
И од залуталих киша
Јача од сваког тренутка
Од живота

Јача од ватре
И од праха и пепела
Јача од смрти
Од тебе од мене

Љубав