Аутор: poetessa

politička pobeda je põ beda a põ beda

bilo je kišno jesenje veče kada mi list izusti tvoj sam bilo je

napisaću pesmu na belom oblaku grom će vam je jednom ehom pročitati

Ikaru sam poverila tajnu sad sam pero na njegovom ramenu kapi voska me ne brinu napraviće naše parabole morske pene brine me to što će svi pohrliti do pučine sa ustima koja proždiru tišinu tajna mora biti tajna bez nje će nas pokopati tama o! kad bi apsurd upao u grla

orkestar vrabaca pod palicom mačjeg repa razigrava pustoš zore . punim džepove muzikom i gađam svoje urlike iz tame . pojeli ih štakori i vuci !!!

Feniks je obukao mantil, seo pored mene i otvorio ampulu sa suzama. “Bolje mi je” rekoh, on se nasmeja i pretvori u pepeo. Čekaću novi krug za ovu ranu pod kosom.

brdo je guralo maglu magla je sela na reku potopila sve što je na njoj bilo . te noći aveti sam bacila u ponor i zaplovila rekom obasjanom providnim talasima najzad mir najzad spokoj tišina blješti na lađi dužoj od mog vida pssssssssssssssssssssssssst

ne znam koliko je godina imao dan kada sam rođena ne znam koliko je bila tamna noć kada sam umrla ali znam da sam mlađa i svetlija od sebe van ovog sveta

naterati sećanje da svene isto je kao zabraniti psu da te pamti analogija antipoda

u septembru Sunce pada s jabukama njih vam poklanjam a Sunce ću presaditi neću zaspati dok ne izraste novo