Добродошли!
san u obliku srca nasmeja se javi koja ga je menjala za mrak . biti jak znači biti san i kada se stvarnost proglasi za boga
san u obliku srca
nasmeja se javi
koja ga je menjala za mrak
.
biti jak
znači
biti
san
i
kada se
stvarnost
proglasi
za
boga
lepota je čarobna kad nestaje . onda miševi kolo vode i nose ogledalo s njenim likom . gledajući je tako sa strane oči nam pucaju od čulnog pejzaža . lepota je beli kamen o koji smo se stalno spoticali a nismo znali da ga treba proglasiti dragim i prilaziti mu s krajnjim poštovanjem
lepota je
čarobna
kad nestaje
.
onda
miševi kolo vode
i nose ogledalo
s njenim
likom
.
gledajući je tako
sa strane
oči nam pucaju
od čulnog pejzaža
.
lepota je
beli
kamen
o
koji
smo se
stalno spoticali
a
nismo znali
da ga
treba
proglasiti
dragim
i
prilaziti
mu
s
krajnjim
poštovanjem
padala sam sve niže i niže dok podignute obrve ne smestiše moj rascep u velike zagrade . sada pišem post skriptume po citatu krpeljā iz mozga
padala sam
sve niže
i
niže
dok
podignute obrve
ne smestiše
moj rascep
u velike zagrade
.
sada pišem
post
skriptume
po citatu
krpeljā
iz mozga
ribe su letele kroz oblake slikajući galebova krila ne čudite se jer je Eho boginja njihovih stihova
ribe su letele kroz oblake
slikajući
galebova krila
ne čudite se
jer je Eho
boginja
njihovih stihova
od tebe zavisi sudbina sveta ako se nasmeješ on će nadživeti sebe ako ostaneš melanholičan kukumavka će mu odsvirati pogrebni marš pesniče napiši mi sovinu pemu bez rime
od tebe zavisi sudbina sveta
ako se nasmeješ
on će nadživeti sebe
ako ostaneš melanholičan
kukumavka će mu odsvirati pogrebni marš
pesniče
napiši mi sovinu pemu bez rime
rekao je . smej se tuga je za kraj . ruže sklopiše kišobrane i trnom nacrtaše osmehe na listu vrabac se začudi i zaleprša pa u letu pljunu na sve što će biti . rekao je . vidiš ono što si predodređuje kakav ćeš postati . upamtiću to
rekao je
.
smej se
tuga je za kraj
.
ruže sklopiše kišobrane
i trnom nacrtaše osmehe na listu
vrabac se začudi
i zaleprša
pa u letu pljunu na sve
što će biti
.
rekao je
.
vidiš
ono što si
predodređuje
kakav ćeš postati
.
upamtiću
to
sunce je rešilo da ode u zamak korenja borove šume prihvatam i moje oči su krenule dalje možda nam povratka više i ne bude . ostaju samo sveci na slikama ali ko će njima izvaditi dan ko će njima pomenuti ime o još jedan dokaz da su carinici da su samo so na otvorenoj rani … Настави са читањем “Odlazak — Marina Adamović”
sunce je rešilo da ode
u zamak korenja borove šume
prihvatam
i moje oči su krenule dalje
možda nam povratka više i ne bude
.
ostaju samo sveci na slikama
ali ko će njima izvaditi dan
ko će njima pomenuti ime
o
još jedan dokaz da su carinici
da su samo so na otvorenoj rani
ljudi će plakati
pa se opijati
a ja ostajem
na putu odluke
sunce odlazi
širok mu horizont
ja odlazim
široke mi bajke
ništa mi više nije važno osim toga kako živima reći da su živi a mrtve pustiti da čuvaju tajne živi greše i tonu dublje od pećinskog eha mrtvi su bezgrešni jer najzad uživaju slobodu izbora bluda ne! ni to mi nije važno biće kako vreme hoće i ja sa njim nemam šta da činim
ništa mi više nije važno
osim toga
kako živima reći da su živi
a mrtve pustiti da čuvaju tajne
živi greše i tonu dublje od pećinskog eha
mrtvi su bezgrešni
jer najzad uživaju slobodu izbora bluda
ne!
ni to mi nije važno
biće kako vreme hoće
i ja sa njim nemam šta da činim
ušla sam u sebe i ugušla srce nije znalo da sam haotična izvukoh ga u znak sažaljenja opevah tu što-šta da me se kad seti i postavih blizu rake mrtve duše čekala sam nikog nije bilo pustila sam suzu umesto sprovoda ona je tekla do sledećeg dana tekla bi i duže da je ne zaledih … Настави са читањем “Srcelom — Marina Adamović”
ušla sam u sebe i ugušla srce
nije znalo da sam haotična
izvukoh ga
u znak sažaljenja
opevah tu što-šta
da me se kad seti
i postavih blizu rake mrtve duše
čekala sam
nikog nije bilo
pustila sam suzu
umesto sprovoda
ona je tekla do sledećeg dana
tekla bi i duže da je ne zaledih
nisam znala šta ću sa kostima
možda su samo
skamenjeni plač