Аутор: poetessa

šta bi pričao o životu

da se niste prepoznali

iza ogledala je

prazna pozornica

na koju vetrovi talože prašinu

kralj života je na prozoru

nebom oslikava duše

posmatra jasno

i odbrojava

kada će ući

kada izaći

jedini je s kim se možeš

rukovati

ispljuvati

zagrliti

i

potući

ali

sve pred ogledalom

inače

rodićeš se i nestati kao

idiot

Li Tai Po je sedeo na travi

uspavao me je

nežnm tonom svoje pesme

rekao je

“A…”

kad sam se probudila

nastavio

“…Koliko traje miris mandarine

kod zene što ga pod pazuhom nosi?”

neću sići s njegovog

bambusa

moja je zemlja

zmija otrovnica

čičkove ću presaditi pod kapke

i ako zaplačem

vrisak će mi reći

“dosta!!!!

težak je to put…

slikaj slova…

samoća je bašta bisera…

sama si to htela

A…”

Karajon i Tai Po

biser

biser

biser

a…….

početi

znači

ići dalje

uvek kreni od nekog početka

.

tako ne moraš

misliti na kraj

šta i ako ga ima???

.

Sunce svakog dana

započinje novi put

neće ni pomisliti

da ga čeka supernova

šta i ako je bude bilo????

.

miševi kopaju rupe

ne sumljajući

da je neka od njih

mačja čeljust

šta i ako jeste???

.

sutra mi je rođendan

početak još jedne godine

njoj ću se diviti

i

čekati šta će mi sledeća doneti

na dar

pa makar i smrt

pa šta ???

i to je nešto novo

sasvim drugačiji početak

veličine neuništivog beskraja

volim život

pomisli bog

i

prosu čašu vina

na

predosadnu raju

najzad

se otrezni

i

spremi

da

povrati formu

trčeći

za korom hleba

do

prve motike

sin je odmah

pobacao knjige

i odahnuvši

pojeo bananu

Druže Tito, partija se klela

na “Otoku”

biće zemlja cela !

*******

Uz Maršala Tita, junačkoga sina,

oplodi se lopovska pasmina ….

*******

I posle Tita –

propade zemlja čestita…

********

Druže Tito, ljubičice bela,

tebe voli omladina cela-

osim one koja je dobro zasela…

Ne mogu vam tačno opisati kako živim.

(Ne!

Ne pijte iz moje čaše!!!)

Rado bih…ali…

(Pomerite nogu dalje od noše!)

Nekada ću..

(O!

Zapušite nos!)

Biće to vrlo pikantno delo.

(Hej,

Golicate me skupim parfemom od sapuna!)

Da,

Otvorite kišobrane,

Kuća mi je s krovom od oblaka.

Možda me ne vidite,

ali…

(Poješću sledeće godine

Još desetak nokata,

Pa ćete me imati

Crnu na belom

Želucu od skrame)

majko

ja sam dole

lažu svi

koji govore o raju

.

majko

posle smrti

ni pakla više nema

on je s vama

u vama

nad vama

.

majko

ako zaplačeš

poprskaćeš cveće

koje hrani moja pokopana trulež

.

majko

lažu svi kad veličaju boga

koji će nas nežno

zdrobljene

uzeti

.

majko

nema

ni vina

ni hleba

za memljivu dušu

.

a ti

majko

ispij litar

e

halucinantno ćeš mi tako

zatvorititi oko

raščupana

i

modrih podočnjaka

neka žena je sela

kraj mene

prvo me je nemo pogledala

klimnula glavom

i približila se

sve to bih i nekako podnela

da nije započela priču

mojim mislima

o mraku i blatu

onda mi je raskopčala telo

i uzgred dodala

e

tu mi je mesto

ostani ako nemaš gde

imala sam

ali

nisam htela

između tebe i mene

juri krdo osa

leptir čeka

da otkrijem ko sam

toliko

odleteće bez odgovora