Добродошли!
gledala sam poznanicu kako priča sklopljenih očiju ljudima što su je nemo pratili ruke su joj bose hodale sobom a kose ludo kovitlale maglu pejzaž usana je primao boju ponoći kao njena priča kao njeni snovi kao ona kao ja koja sam upoznala sebe na samrti
gledala sam poznanicu
kako priča sklopljenih očiju
ljudima
što su je nemo pratili
ruke su joj bose hodale sobom
a kose ludo kovitlale maglu
pejzaž usana je primao boju ponoći
kao njena priča
kao njeni snovi
kao ona
kao ja
koja sam upoznala sebe na samrti
dugo si plakao zbog smrti drage osobe da li je ta bujica iskup za ono što joj nisi za života poklonio trebalo je dati sve i više tuga posle nečijeg života je ruglo i blud . dugo si proklinjao umrlu osobu da li je taj nanos uteha za urezbareni ožiljak u mozgu živima treba jasno … Настави са читањем “Dan posle — Marina Adamović”
dugo si plakao
zbog smrti drage osobe
da li je ta bujica iskup
za ono što joj nisi za života
poklonio
trebalo je dati sve
i
više
tuga posle nečijeg života
je ruglo i blud
.
dugo si proklinjao umrlu osobu
da li je taj nanos
uteha za urezbareni
ožiljak u mozgu
živima treba
jasno reći sve
čime tragično ugrožavaju vene
tvoje sudbine
.
zato moraš poznavati
svoj
i
jezik ruku i očiju
.
i to je dovoljno
za miran pogled u dan
bez smišljanja povoda
radije pričaš o mamutima i davnašnjim carevima nego o onome što ti visi o irisu ja razgovaram sa danom i onim što mi je pod nogama sve to mi je ispunilo očni kanal neka teče zaplovaću grozničavom rekom pesme u grudima
radije pričaš
o mamutima i davnašnjim carevima
nego o onome što ti
visi o irisu
ja razgovaram sa danom
i onim što mi je pod nogama
sve to mi je ispunilo
očni kanal
neka teče
zaplovaću
grozničavom
rekom pesme u grudima
ostati nasamo sa odlazim pokreće jedino moguće pitanje poznaješ li geiografiju korenja u podzemlju besmisla
ostati nasamo sa
odlazim
pokreće jedino moguće
pitanje
poznaješ li
geiografiju korenja
u podzemlju besmisla
Kad sam bila dete, moji su se ponosili lepom ćerkom. Mene je bilo stid svakog pomena te posebnosti. Kada sam postala devojčurak, lepotu sam izbacila iz rečnika, a počela da koristim puno drugih koje su mi se topile u ustima pre nego što bi ih grlo osetilo; na pitanje cenjenog psihijatra – da li znam … Настави са читањем “M(me) A(spic)”
Kad sam bila dete, moji su se ponosili
lepom ćerkom.
Mene je bilo stid svakog pomena te posebnosti.
Kada sam postala devojčurak, lepotu sam izbacila
iz rečnika, a počela da koristim puno drugih koje su mi se topile u ustima pre
nego što bi ih grlo osetilo;
na pitanje cenjenog psihijatra – da li znam koliko sam lepa, odgovorila sam
prosto, kao priznanje krivice: “znam” i okrenula glavu prema piksli s njegovom cigaretom. On se nasmejao i nastavio : “zašto ne objavljujeTE svoju poeziju?”
Tada sam se ja nasmejala:”Šalite se?”
Sada plačem zbog toga što sam dar i lepotu zgazila jednom za svagda. Sahranila sam stvarnost i sada mrtva hodam stazama na kojima odavno nema ni peska, ni trave, ni lista, ničeg, osim utvarnog mraka.
nijanse boja do tihog muka jesenji dani u listu vedra koža u lakom grču starost sa štapom na staklu
nijanse boja do tihog muka
jesenji dani u listu
vedra koža u lakom grču
starost sa štapom na staklu
i šta sad kome govorim koga slušam i šta višak reči poklanjam kiši ne sećam se ne sećam se sebe pa šta sedam u senku svraka na molu pevam o magli i tražim želje na levoj ruci i
i šta sad
kome govorim
koga slušam
i šta
višak reči poklanjam kiši
ne sećam se
ne sećam se
sebe
pa šta
sedam u senku svraka na molu
pevam o magli
i tražim želje
na levoj ruci
i
vrabac je ptica koja govori ali nema kome ljudi prisluškuju zmajeve koji su vrapce odneli na lomaču
vrabac je ptica
koja govori
ali
nema kome
ljudi
prisluškuju zmajeve
koji su vrapce odneli na lomaču
stojim u tami i pitam se kuda nebo mi otvara Velika kola ulazim i kreće igra na sve ili ništa još uvek tama i u njoj ništa sve je već bilo ili je još
stojim u tami
i pitam se
kuda
nebo mi otvara
Velika kola
ulazim
i kreće igra
na sve ili ništa
još uvek tama
i u njoj
ništa
sve je već bilo
ili je još