Аутор: poetessa

Napolju je magla prilepila vreme Niko ne vidi kako ptica plače Izvadih joj srce I ono dugo otkucava u mome ………………Kô cveće u bašti ………………Jedno drugo sobom hrani Sunce čeka vedrih očiju u srčanoj paralaksi

TU U NOĆI Tu u noći Ne vidim Ti lik … Rascepaću draperije Polomiti sve prozore I raspeti bol-vidike Do sićušne zvezde Zvezde … Da obasjam oh! najlepšu Da užarim joj! jedinu Nikad znanu Iznedrenu Istinu i Spomen-Tajnu Da O tebi Tebi- Sebi … Zatamnjeni Neshvaćeni Maskom skriti Ti Čudesna Biser-Čari Ti Živote Tu u … Настави са читањем “Tu, u noći – Marina Adamović”

fanatik pejzaža cvetnih oblaka menjaće večnost za sate u pesmi raskopčaće dušu reči u svemiru kao galeb moru kao ruža suncu i očaj od bola zgaziće za svagda

NEBO U NAMA u oku sjaji kap nečujna kiša u srcu u more zvezda otiče tuga a Mesec gleda i ćuti (C) Marina Adamović

Srećna sam Beskrajno Srećna Velika bulka cveta Velika Bulka Bulka . Sreća je Rosa Po nama . Cvet bulke se smeši Listovi Venu Srećni I ja sa njima venem U velikoj Velikoj Sreći

padala sam sve niže i niže dok nisam ugledala sebe . tada je od straha ona utekla u nebo

godinama okopavam humku u koju ću ući nenadano drveće ne liči na sebe trava viri iz oblaka . moje je prisustvo zvučno grabuljanje . smrt me budno prati ……….iz kamenja …………….mulja ……………….i korenja . nisam znala ………da sam davna ……………tama

Krik crne vrane najavljivao je posmrtni koncert za napuštene Sunce još dugo neće izaći Previše je tuge u njegovom plamu Stiže doba mraka i plača Pogledah u nebo Muza me dotače i najtiše šapnu “Smiri se, reči, i ova noć će sigurno proći”

zvezde- potpis na reci . ostajem budna dok ptica šapuće ovu pesmu . život sanja mene