Аутор: poetessa

prošle noći još jedno sam Sunce zakucala za prozor ove noći sabirala sam ih i oduzimala a sledeće razum će se naceriti i presuditi ovo je zadnje u pepeo s njim

putovati kroz sebe i stati na prvoj stanici dalje je bezbroj gluvih tunela tuneli se pretvaraju u ambise izašla sam i stopirala tornado iz Takome što dalje od svega što pre nada je negde u drugom svetu stižem bez pameti ne predajem se

prošlost i budućnost prepiru se oko bola krv se ne pita kome pripada svakog dana svane razočaranje gubim se u sebi sve sluteći tamu ponoć je… doba kada Aheron žudno upravlja dušama u čamcu

čula sam pahulje kako se lome videla  oblak kako se grči a krik ponoćnog vetra e to ne smem ni pomenuti (ćutim jer  ruža vene izdišući mesto mene)

grom je dozivao kišu našli su se raskošni i svetli srce mi se smeši i doziva uzalud je mene nema koža taji eho provalije . čuješ l mei? da li?

krovom dobuju kristalne kapi sa breze slete drhtavi list . biserna čipka zvezdane prelje klanja se dahu vetra pod jedrom . vlažni trag noći u damaru bila koncertom tame odmerava vreme

Ponekad se zagledam u sebe I ne vidim nikog …rovari tuga Naći će me zlatasta tišina Koja lebdi sa Meseca

Šireći krila Ptica odmerava carstvo Evo Rasklapam misli Ono je ravno beskraju

decembarski sneg leprša a zemlja ga hladno otima

kapi su jurnule iz ponoćnog neba odigrale ples na mojim uvojcima zenice ih razliše u začuđeni tok jutro molim da ih vrati među svoje odmah ću ga proglasiti pesmom o ovoj noći ni reči ……….eto……………..