Аутор: poetessa

Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga. Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.

*** — Marina Adamović

otišla sam od svih ljudi polje — šuma— neka reka . omnia mea mecum porto udah — kosti — topla krv . slavuj — sova — prhki ždral ne marim i mirno čekam . srećna sam —- o —- sasvim srećna

otišla sam od svih ljudi

polje — šuma— neka reka

.

omnia mea mecum porto

udah — kosti — topla krv

.

slavuj — sova — prhki ždral

ne marim i mirno čekam

.

srećna sam

—- o —-

sasvim srećna

Pepeo — Marina Adamović

Dok smo ćutali, razumeli smo se. Kad sam progovorila, reči na odru upališe sveću. Ulazim u ribu, žutokljunog kosa; jenom zauvek — bežim sa zgarišta.

Dok smo

ćutali,

razumeli

smo se.

Kad sam

progovorila,

reči

na odru

upališe sveću.

Ulazim u ribu,

žutokljunog kosa;

jenom

zauvek —

bežim sa zgarišta.