Добродошли!
(na današnji dan je rođen simbolista Pol Verlen) Pretopiti glas u reči . eufoni (j)u ….u ….u m………u bolno . ….u slovljava let za dahom . (talasa mu strujna mis ô o h!) . izgleda jednostav no no vetru je , Pole, lako . ja sam sveli list sa grane . i sve slikam na … Настави са читањем “Moja pesma za Verlena — Marina Adamović”
(na današnji
dan
je
rođen
simbolista
Pol Verlen)
Pretopiti
glas
u reči
.
eufoni
(j)u
….u
….u
m………u bolno
.
….u
slovljava
let za
dahom
.
(talasa mu strujna mis ô o h!)
.
izgleda
jednostav
no no
vetru
je , Pole, lako
.
ja sam sveli
list
sa grane
.
i sve slikam
na
o
pa
KO – KO
???
OK – Moi
kamin(n)gs
Ponekad bih skočila u reku i plivala sa zvezdama — divota ponekad bih nešto sa nečime a sve sam češće bez ičega niko . zato ću naći ribicu od zlata zamoliti je da mi nacrta sebe . na zidu očitog nepostojanja kamin(n)gs
Ponekad bih
skočila u
reku
i plivala sa
zvezdama
— divota
ponekad bih
nešto sa nečime
a
sve sam češće
bez ičega niko
.
zato ću naći ribicu od zlata
zamoliti je da mi nacrta sebe
.
na zidu
očitog
nepostojanja
kamin(n)gs
Kiša otiče i rastapa život bila sam ono što nikad više neću otičem otičem otičem ublato skrovito mesto nedosanjanom snu
Kiša otiče i
rastapa život
bila sam ono
što nikad
više neću
otičem
otičem
otičem ublato
skrovito mesto
nedosanjanom snu
Ovde je sedeo mladić dugo pisao o svetlu raspravljao s Keplerom i Njutnom i kidao korov nikao iz groba . Ovde je sedeo mladić još uvek trepti sena ona se lagano uspinje himeričnom snu …. bića iz svemira . Ovde sad sedi mladić i mudro razgleda nebo samo mu je jedno na umu Sunce i … Настави са читањем “Ovde — Marina Adamović”
Ovde je sedeo mladić
dugo pisao o svetlu
raspravljao s Keplerom i Njutnom
i kidao korov nikao iz groba
.
Ovde je sedeo mladić
još uvek trepti sena
ona se lagano uspinje
himeričnom snu …. bića iz svemira
.
Ovde sad sedi mladić
i mudro razgleda nebo
samo mu je jedno na umu
Sunce i zvezde ………………….. u svetlom kraju duše
ja nisam ja ja sam ona što skida svoju kabanicu i ostavlja je na moj sto ta što me u stopu prati kada bih joj izmakla nekada me naljuti a nekad je i ne vidim ta što miruje dok ja vrištim ta što psuje kada sam daleko ta što će gledati krupnim očima kad ja … Настави са читањем “Rekla bih — Marina Adamović”
ja nisam ja
ja sam ona
što skida svoju kabanicu
i ostavlja je na moj sto
ta što me u stopu prati
kada bih joj izmakla
nekada me naljuti
a nekad je i ne vidim
ta što miruje dok ja vrištim
ta što psuje kada sam daleko
ta što će gledati krupnim očima
kad ja budem napustila svet
u ovoj sobi pored kreveta rasla je moja jela divna srećna raspevana iglicama je vešto milovala ptice i leptire i mene . jednom se desi čudo . nekoliko pristojnih stvorova zakuca i uđe sa testerama uz osmehe utehe blaženstva posekoše je bez obrazloženja . tacno znam kada je to bilo juče ne ne prošlog meseca … Настави са читањем “Mislim… — Marina Adamović”
u ovoj sobi pored kreveta
rasla je moja jela
divna
srećna
raspevana
iglicama je vešto milovala
ptice i leptire i mene
.
jednom se desi čudo
.
nekoliko pristojnih stvorova
zakuca i uđe
sa testerama
uz osmehe utehe blaženstva
posekoše je
bez obrazloženja
.
tacno znam kada je to bilo
juče
ne ne
prošlog meseca
o ne
ipak
nekoliko dana pre
*** Jesenje lišće i tuđe misli razbacane skupljam *** Tišina ječi i burno razdire postelju za snove *** Napišem pa bacim — jutro rasklopi i osvetli moje ime
***
Jesenje lišće
i tuđe misli
razbacane skupljam
***
Tišina ječi
i burno razdire
postelju za snove
***
Napišem pa bacim —
jutro rasklopi
i osvetli moje ime
Rosa… tako draga iskričava spaja cvet sa njegovim listom — zatim ispari — niko ne zna gde
Rosa…
tako draga
iskričava
spaja
cvet
sa
njegovim
listom —
zatim
ispari —
niko
ne
zna
gde
Otkako sam juče sahranjena, ništa se nije promenilo. Mravi tumaraju levo-desno, pauci pletu oko mojih nogu. Vetar je krišom zatvorio prozor i soba je ostala prazna. Spustila je zavesu, pa kiša tiho priča ono što još uvek njome ispisujem.
Otkako sam juče sahranjena,
ništa se nije promenilo.
Mravi tumaraju
levo-desno,
pauci pletu oko mojih
nogu.
Vetar je krišom zatvorio prozor
i soba je ostala prazna.
Spustila je zavesu,
pa kiša tiho priča
ono što još uvek
njome ispisujem.
Sunce tûži oblak ga upija . duhom lutam putanjom kroz sebe . uzalud
Sunce
tûži
oblak ga
upija
.
duhom
lutam
putanjom
kroz
sebe
.
uzalud