Аутор: poetessa

Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga. Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.

Predosećanje — Marina Adamović

Sanjam prozor gde bi bile moje oči. Neko prilazi, otvara ga, dugo razgleda sto, stolicu, praznu postelju; uleće i krilima maše preko nečeg sličnog mome telu. Listovi sveske (ili magnolije?) iskljucani padaju i dozivaju . Frojde, Frojde, šta je ono što mi nisi rekô?  

Sanjam prozor gde bi bile

moje oči.

Neko prilazi,

otvara ga,

dugo razgleda sto,

stolicu,

praznu postelju;

uleće i krilima maše

preko nečeg sličnog mome telu.

Listovi sveske

(ili magnolije?)

iskljucani padaju

i

dozivaju

.

Frojde,

Frojde,

šta je ono što mi nisi rekô?

 

Nalik na uspomenu — Marina Adamović

Izvolite! Još nešto biste? Blatnjavo srce otvara ćup: užegli lančići, naprsle veđe, grobovi malih golubova; neko bi sanduk žute rose? Poklanjam sve, ništa ne ostavljam… Da, da, da — poklon liči na bolno-stidnu pesmu    

Izvolite!

Još nešto biste?

Blatnjavo srce otvara ćup:

užegli lančići,

naprsle veđe,

grobovi malih golubova;

neko bi sanduk žute rose?

Poklanjam sve,

ništa ne ostavljam…

Da, da, da —

poklon liči na bolno-stidnu pesmu

 

 

Ponovo rođena — Marina Adamović

Rodila sam se kada su potpisali moju umrlicu oslobođena doličnog ponašanja za stolim zlataste prostirke pred mačjim očima poštenog rukovanja s olovnim lažima dvanaest pojmova smišljenih od vlasti danâ posutih šećerom u prahu . sada uživam ništa ne radim vetar domahuje i priziva kišu o! ja sam u svetu koji razume pesmu jaču od dvojnog … Настави са читањем “Ponovo rođena — Marina Adamović”

Rodila sam se kada su

potpisali moju umrlicu

oslobođena doličnog ponašanja za stolim

zlataste prostirke pred mačjim očima

poštenog rukovanja s olovnim lažima

dvanaest pojmova smišljenih od vlasti

danâ posutih šećerom u prahu

.

sada uživam

ništa ne radim

vetar domahuje i

priziva kišu

o!

ja sam u svetu koji razume pesmu

jaču od dvojnog rastapanja leša

Samotnica — Marina Adamović

Danima pišem oproštajno pismo Glavom dotičem svoje misli Sunce se smeje Mesec se prikrada Vetar raznosi zavejane reči Jednim okom prebrojavam Drugim umačem srce u mastilo Zamišljam imena Krojim postojanja . O Ovo bi pismo sjalo filozofski Kada bi bilo Mâ kog Da ga Primi

Danima pišem oproštajno pismo

Glavom dotičem svoje misli

Sunce se smeje

Mesec se prikrada

Vetar raznosi zavejane reči

Jednim okom prebrojavam

Drugim umačem srce u mastilo

Zamišljam imena

Krojim postojanja

.

O

Ovo bi pismo sjalo filozofski

Kada bi bilo

Mâ kog

Da ga

Primi

Dis — Marina Adamović

(10.mart 1880. datum rođenja Disa) Noćas me je pohodila pesma Tuga ne zna za buđenja moć More — Očaj S grobom u NIRVANI . Noćas me je pohodila pesma Sada spavam u opojnoj peni Plavet sanjam bez krvi i zla  

(10.mart 1880. datum rođenja Disa)

Noćas me je pohodila pesma

Tuga ne zna za buđenja moć

More — Očaj

S grobom u NIRVANI

.

Noćas me je pohodila pesma

Sada spavam u opojnoj peni

Plavet sanjam

bez krvi i zla

 

O, noći — Marina Adamović

Provlačim prste kroz kosu fluorescentna svetla lutaju kako je neizdrživo bela pruga u belom prozorskom oku kako je snažan šum slepe noći provlačim prste kroz vasionu

Provlačim prste kroz kosu

fluorescentna svetla lutaju

kako je neizdrživo bela pruga

u belom prozorskom oku

kako je snažan šum slepe noći

provlačim

prste

kroz

vasionu