Добродошли!
Noćas me je posetio Andrić. Ex ponto je skinuo sa glave i seo bez titule na čelu. Što sam? Tko sam? Ti, Kamingse? Pčelo? Reč odlete s prozorra, zaviri u krošnju, i nastupi mrak …muza …..budan san koji grebe i ujeda u čoporu kljova… “tako bliska Nobelu suprotnošću svojom” čuješ, Ivo? Parti će me lepo … Настави са читањем “Noćas — Marina Adamović”
Noćas me je posetio Andrić. Ex ponto je
skinuo sa glave i seo bez titule na čelu.
Što sam? Tko sam? Ti, Kamingse? Pčelo?
Reč odlete s prozorra, zaviri u krošnju,
i
nastupi
mrak
…muza
…..budan san
koji grebe i ujeda u čoporu kljova…
“tako bliska Nobelu
suprotnošću
svojom”
čuješ, Ivo? Parti će me lepo uzidati –
Vita sine mei mors est
kamin(nn)gs
nešto se dešava …. greška je što među mojim usnama klizi samo noćna tišina pesme navlače kartonske zavese da ne vidim svoje ime nešto se čudno dešava ja sebe ne nazirem – pa jedina sam stvar od koje se ne mogu udaljiti. sebe ću stalno doticati da bih se podsetila ko sam uspavaću se … Настави са читањем “Pesma u prozi 33 — Marina Adamović”
nešto se dešava …. greška je što među mojim usnama
klizi samo noćna tišina
pesme navlače kartonske zavese
da ne vidim svoje ime
nešto se čudno dešava
ja sebe ne nazirem – pa
jedina sam stvar od koje se ne mogu udaljiti.
sebe ću stalno doticati da bih se podsetila ko sam
uspavaću se na koricama knjige
jer je sve previše čudno
Kada se budem probudila
nece to biti ni jutro ni vece
vec samo ona svetlost u grudima
Déjà vu ab astra
kamin(nn)gs
ne poričem, suče, boga možda ima, ali ga svojim očima nisam videla videla sam oblake kako probodene nebo halapljivo ždere videla sam nežne Sunčeve zrake kako se plačno dozivaju i usplamtalo lišće koje grana od sebe drsko odbacuje a on nije ni trepnuo nije ni prstom pokazao zlo samo je dan izdisao memlu dok … Настави са читањем “Pesma u prozi 35 — Marina Adamović”
ne poričem, suče, boga možda ima, ali ga svojim očima nisam videla
videla sam oblake kako probodene nebo halapljivo ždere
videla sam nežne Sunčeve zrake kako se plačno dozivaju
i usplamtalo lišće koje grana od sebe drsko odbacuje
a on
nije ni trepnuo
nije ni prstom pokazao zlo
samo je dan izdisao memlu dok je bio na pokopu
ne porišem, suče
presudi mi, ti si karma ravnodušnog groma
hajde već jednom, kazni me
pa ćemo onda raspravljati o bogu po mojim trulim vijugama
kamin(nn)gs
dobro se sećam te večeri neko je hodao preda mnom (rekla bih da se odnekud znamo) korak po korak u nedoumici da li to njegove stope odjekuju zastao je i ja – pa gde bih sada nasred priče?! otključao je neka vrata (rekla bih – odnekud poznata) upalio svetlo navukao zavesu ali sve sam jasno … Настави са читањем “N(n)N(n) 100 — Marina Adamović”
neko je hodao preda mnom
(rekla bih da se odnekud znamo)
korak po korak u nedoumici
da li to njegove stope odjekuju
zastao je
i ja – pa gde bih sada nasred priče?!
otključao je neka vrata
(rekla bih – odnekud poznata)
upalio svetlo
navukao zavesu
ali
sve sam jasno videla
kao da sam bila na stub mu kičme oslonjena
uzeo je neku knjigu
otvorio grčeći bore na čelu
litstao čitao
ili mi se činilo
Najednom je ispustio knjigu
legao i zaspao
u snu me je dozvao
molio za pomoć, za neko pojašnjenje
znam da uvek treba biti spreman sebe dati
i predala sam se bez nebuloze
ušla sam
podigla knjigu sa krupno podvučenim imenom
podigla i njega s nejasno uvučenim pesmama u oku
izvela ga
još je prijatno bilo napolju
hodali smo kao jedan
a nad nama se kovitlala zora
joj
kako je divano
vidiš li čoveče?
toliko je godina prošlo a mi se
nismo upoznali
zamislio se sve dublje i dublje
uplaših se da će nestati
ne
on se na tren osmehnuo
zaglio me
zahvalio se
i
glasno šapnuo ime sa korica knjige
joj, važi….. upamtiću..
razmišljm da li ima smisla postojati a biti utvara i ne vredi kako će avet imati tri čiste i nešto stvarno odlučiti idem dalje poput ranjene zveri kao — škrgućem a bale mi za telom klize – eto – još pokret il’ … recimo — dva i predstava će biti puna jeze – za one … Настави са читањем “Nokturno — Marina Adamović”
razmišljm
da li ima smisla
postojati
a biti utvara
i ne vredi
kako će avet imati
tri čiste
i nešto stvarno odlučiti
idem dalje
poput ranjene zveri
kao —
škrgućem
a
bale mi za telom klize
–
eto
–
još pokret il’ …
recimo — dva
i predstava će biti
puna jeze –
za one što bulje a
ništa ne shvataju
iza spuštene zavese
provirujem
da li sam tu
ili čekam sebe
http://www.novapoetika.com/knjizara/predstavljanje-knjiga-nove-poetike/
