N(n)N(n) 100 — Marina Adamović

dobro se sećam te večeri

neko je hodao preda mnom

(rekla bih da se odnekud znamo)

korak po korak u nedoumici

da li to njegove stope odjekuju

zastao je

i ja – pa gde bih sada nasred priče?!

otključao je neka vrata

(rekla bih – odnekud poznata)

upalio svetlo

navukao zavesu

ali

sve sam jasno videla

kao da sam bila na stub mu kičme oslonjena

uzeo je neku knjigu

otvorio grčeći bore na čelu

litstao čitao

ili mi se činilo

Najednom je ispustio knjigu

legao i zaspao

u snu me je dozvao

molio za pomoć, za neko pojašnjenje

znam da uvek treba biti spreman sebe dati

i predala sam se bez nebuloze

ušla sam

podigla knjigu sa krupno podvučenim imenom

podigla i njega s nejasno uvučenim pesmama u oku

izvela ga

još je prijatno bilo napolju

hodali smo kao jedan

a nad nama se kovitlala zora

joj

kako je divano

vidiš li čoveče?

toliko je godina prošlo a mi se

nismo upoznali

zamislio se sve dublje i dublje

uplaših se da će nestati

ne

on se na tren osmehnuo

zaglio me

zahvalio se

i

glasno šapnuo ime sa korica knjige

joj, važi….. upamtiću..

Аутор: poetessa

Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga. Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu. Види све чланке од poetessa