Аутор: poetessa

mirisalo je ne što po put u žegle mesa (pitanje je da li sam uopšte nešto osećala i li je nešto osetilo mene) ljudi su grickali semenke  il’ nokte    . to stvar no ne znam mrak je vladao mojim vidom . hodali su tamo-amo a mo jim su telom beležili stazu . da sećam se … Настави са читањем “Pogreb — Marina Adamović”

nisam vernik presveta Danice nisa m m ilost sudbonos na  na do nema humke nad kojom ne zgreših kopajući           s            i      ….    lom                         s    (eb)   i                       utočište mante me se žive olupne rečskrvnu će je vaškrst za pokolj ………………. nisam vernik nit sam … Настави са читањем “U počast Kamingsu 97 — Marina Adamović”

ma da da ni su us udn o o dbrojani JA ne pristajem na svoju o ivičenos t  t o je samo priviđenje a za njeg’ ti ne marim joknipošto brojati dane na prs te te moliti se Višnjem za dugovek ne anđeli moji suvozem ni  ni sam ja od te sorte živimgromadnabeskonačna ovog tre … Настави са читањем “U počast Kamingsu 93 — Marina Adamović”

  bio mi je pri kan faca i zalo gaj svežeg da ha splavar krv nim  limf nim tokom ma kazalj ka na beo nja či bio mi je imperfekatfutrdrugi Mea culpa Me a Mea i šta dalje čemu pi sak što je bi lo ne vra ća se senice i suncokreti

grančica se naginjala sve više i niže a šta bi dru go pod teretom snega čekala sam na rezultat ne!preokrećem on je  čekao mene dvoumila sam se se zašto grančica ne strese pahulje i pozove neku pticu (bilokoju!) da ćar lijaju do ikada pružila sam ruku otežalu poput grane i pročitala ja sno ispisano šau-mau-x-y-točka … Настави са читањем “U počast Kamingsu 74 — Marina Adamović”

jednog ćemo se dana u poznati baš kada ja!!!!!!!!!!  to budem htela do tada ni reči ni digresije o mojoj bogat oj ! poetsk oj i storiji jednog dana ćemo preći na ti sve to zavisi od mojih!!!!!!!!!!!  namera ni!  pedalj do tada da m ne budete bliž(i)e oštra sam i surova kô izbljuvanajeza lomljivi … Настави са читањем “U počast Kamingsu 68 — Marina Adamović”