Аутор: poetessa

Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga. Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.

Jednostavnost stvarnosti — Marina Adamović

bilo je previše stvarno da bih išta bacila u more i previše lažno da bih igde skrila smeštaj srca ptice talas pra početka sveta ispisuje tajnu anđela bez maske . život prepoznaje smrt smešeći se slično cvetu koji pupi . nebo voda oda ćarlijanja ve tra tra g g desamja-a? kamin(n)gs  

bilo je previše stvarno
da bih išta bacila u more
i previše lažno
da bih igde skrila
smeštaj
srca ptice
talas pra
početka
sveta
ispisuje tajnu anđela bez maske
.
život prepoznaje smrt
smešeći se slično
cvetu
koji
pupi
.
nebo
voda
oda
ćarlijanja ve
tra
tra
g
g
desamja-a?

kamin(n)gs

 

“Do viđenja, prijatelju” — Marina Adamović

Jesenjine sećaš li se bare kraj moje desne noge? Ista se slivala i s tvoje leve…znam samo – otrovnija… Da si mi rekao “upij “ ja bih slavila — ovako ti si zadržao sve mene pustio da jecam . jesen je jesen jine jesen…… skoro će nam i kraj godine “Do viđenja, prijatelju” kamin(n)gs

Jesenjine
sećaš li se bare kraj moje desne noge?
Ista se slivala i s tvoje leve…znam
samo – otrovnija…
Da si mi rekao “upij “
ja bih slavila —
ovako
ti si zadržao sve
mene pustio da jecam
.
jesen je
jesen jine
jesen……
skoro će nam i kraj godine

“Do viđenja, prijatelju”

kamin(n)gs

Recenzija o delu umetnika — Marina Adamović

jednostavnost u izrazu ovog pesnika je depresija obeležena pucnjem u mrtvom dolu ironije i groteske – parodija anti- istorije ponavljala poput aveti to je on to je on . pesnik ili Diogen? . kamin(n)g

jednostavnost u izrazu ovog
pesnika je
depresija
obeležena
pucnjem
u mrtvom dolu
ironije
i
groteske
–
parodija
anti-
istorije
ponavljala poput aveti
to je on
to je on
.
pesnik ili Diogen?
.
kamin(n)g

Jesenjin je….. Marina Adamović

Jesenjin je upitao ko sam……… uhvatio me za dlan nemo okrenuo čelu “niko” rekoh “sa njar” sanjar -sanjar – sanjar “kreni sa mnom” –  šaptnula je memla peva—–la ope —–la veličine mrtvih ptica “hoću, hoću – draga!” smrću protiv proze Branko Jesenj——-i—ne na—ma ne—ma —-i—ne ne—ma, Brotiga —————–nee! kamin(n)gs  

Jesenjin je upitao
ko sam………
uhvatio me za dlan
nemo
okrenuo
čelu

“niko”
rekoh
“sa
njar”

sanjar -sanjar – sanjar

“kreni sa mnom” –  šaptnula je memla
peva—–la
ope —–la
veličine
mrtvih
ptica
“hoću, hoću – draga!”

smrću protiv proze
Branko
Jesenj——-i—ne
na—ma
ne—ma —-i—ne

ne—ma, Brotiga

—————–nee!

kamin(n)gs

 

Umro je kao svako………… Marina Adamović

umro je kao svako osuđen na smrt žao mi je što mu nisam pomogla na vreme i sklonila u grob ispod sebe ……………. žao mi je, stvarno…. bila sam mu zaštitna meta pa će i u humci on prostreli ti mene davno me je pro stre lio već ………………. skrlivala sam svetlucavu ploču u dnu … Настави са читањем “Umro je kao svako………… Marina Adamović”

umro je kao svako osuđen na
smrt
žao mi je što mu nisam pomogla
na vreme
i
sklonila
u
grob
ispod
sebe
…………….
žao mi je, stvarno….

bila sam mu zaštitna meta
pa će i u humci
on
prostreli
ti
mene

davno
me je
pro
stre
lio već
……………….
skrlivala sam svetlucavu ploču
u dnu karnevala
pakla

Riči – Hemingveje – Broti….pomozite- please

kamin(n)gs

CIKLUS – FEBRUAR 2013. — Marina Adamović

   19 jutros nisam napisala pesmu ruke su mi e/n/o na podu a u njima – čudo! ne smem ih otvoriti ko zna šta ću naći dotaći il’ istresti sloj opekotina ne mrdam ćutim a napolju -sneg oluja lomi prozorska stakla pahulje krupne i krvave – i one su osetljive! grle mi prste i stežu … Настави са читањем “CIKLUS – FEBRUAR 2013. — Marina Adamović”

 

 19

jutros nisam napisala
pesmu
ruke su mi
e/n/o
na
podu
a u njima –
čudo!
ne smem ih otvoriti
ko zna šta ću naći
dotaći
il’
istresti sloj opekotina
ne mrdam
ćutim
a napolju -sneg
oluja lomi prozorska stakla
pahulje krupne i krvave

– i one su osetljive!

grle mi prste i stežu ih u
pozdrav
otok nečeg skrivenog u
meni
puca u znak prijateljstva

jutros nisam napisala ni-šta

skelet preuzima čudo na sebe

sine
sine
To nisam htela!
o Tome sam ti govorila….
.
zadnju pesmu stavi mi na lice
.
toliko
toliko
Partenonu idi!
hej!
uživaj!
.
Parti
Parti
nacrtaj mu zvezdu…..mene – nei!!!
kameni!!!

kamin(n)gs

Sine — Marina Adamović

plakala sam – nije čuo “otići ću” to je čuo “šta mi radiš” rekao je “rastajmo se – za života” “nisi jasna” slutila sam vrisnula sam – čuo me je pobegla sam – plakao je “srce Moje…” – “gde je moje???” zbogom, sine goto vo je kamin(n)gs

plakala sam – nije čuo
“otići ću” to je čuo
“šta mi radiš” rekao je
“rastajmo se – za života”
“nisi jasna” slutila sam
vrisnula sam – čuo me je
pobegla sam – plakao je
“srce Moje…” – “gde je moje???”
zbogom, sine
goto
vo
je

kamin(n)gs

Odnela sam sat na popravku — Marina Adamović

…………. “ ne može se popraviti sat “ rekli su mi “ vi ga ne možete ili on se ne dâ ?” pitala sam “ne može se popraviti sat “ nije bilo kraja očajanju mome – mislim kada me je probudilo zvono odnela sam sat i potvrdila “ on se popraviti dâ“ “ ne može … Настави са читањем “Odnela sam sat na popravku — Marina Adamović”

………….
“ ne može se popraviti
sat “
rekli su mi
“ vi ga ne možete
ili
on se ne dâ ?”
pitala sam
“ne može se popraviti
sat “
nije bilo kraja očajanju
mome – mislim
kada me je probudilo zvono
odnela sam sat
i potvrdila
“ on se popraviti dâ“
“ ne može se popraviti
sat “
tinjali su i klanjali se u rimu zvona
– nema mu spasa
tek se raduje
što je
odigrao svoje
a zvuk uspomena je neopisivo radovanje “
Omnia Mea Mecum Porto
i
i lepim parolu
“ sat je na popravci – tišina
molim“

kamin(n)gs