Аутор: poetessa

pogled mi je naišao 
na
do tada neuočen bol
odbio se svom silinom
i
bljesnuo
osunčanom  vasionom
istom onom  koja je

spalila
i ubrzo sasula treset  i kamen
.
pogleda nema
raspao se negativ  misli o mislima
zato je tama  
opsesivno sama
ja ostajem
zaključana pod kapcima
ne kucaj boli
ne otvaram više
.
prilaziš bojama lepote sveta
a
tog se bojim
bojim
bojim
bojim
 kao i ponavljanja priče o pogledu na dan
i svetlost
i nadu
koji su 
zapravo  
mrak
naišao niotkud da bih slepa tumarala 
i videla sve
a
nikada
ne bih
nikada …o..o…o…boje…

                                              kamin(n)gs

moj otac je bio čudak
partizan
četnik
i dezerter
da – imao je 11 godina
posle je bio
pajkan i
UDBAš
na kraju
– medicinski radnik (boc-boc)

ipak

najradije je
pisao pesme
(dokaz da su poete
ludaci -)

“znaš, Ma, Branko i ja….”
znam…
živeo je uobičajeno –
na prvi pogled…tvrdim
ispod uniforme ozbiljne sove
znojilo se telo trčkarala

ali ubod kljunom – “neoprostiv ti je
tata –
sećaš se kad si mi isakao usne?
sećaš se?
To ne zaboravljam
čuješ?”
pobegla sam negde…daleko..daleko
i vratila se
jer mi je i tu
smrt
postavila
nogu
Glupost : genetika je degenerična-
bežao si , vraćao se.. s malom razlikom –
ti si sve zaboravio
a ja – ukopala u sê sećanje
bolje je da sam umrla mlada
bolje
ni kriva
ni ružna
postala sam
o
t
p
a
dosta mi je
ta———–
(a gde ću sećanja???)

kamin(n)gs

3

Mesec se – vezanih očiju –
prikrada  Suncu – u zimskoj
odeći
bol su podelili na
uzduž i popreko
tišina je haos
u očaju
bez nade da će istrčati i taj krug
brojim godove u njegovim nogama
jednim okom par / drugim nepar
iz pomame
 suze koristim da dočaram potop
i smejem se do ludila
samo tako
drugačije ne ide
ej, živote…
neka te….

kamin(n)gs

Pesmi

*

odvojih od sebe
zlatno sidro
slo-bo-do-o-o
ma i bakrena bila
u tebi je stohvat
proživljenih snova
gromadna nit
fanatičnih vokala
…………………………………………………………………………
Sinu

*

možeš me raspeti kô
recimo
hrista
neću ti zameriti ništa
ništa!
samo ću te zamoliti
jedino ovo
ispij sok što vene cede

tebi je prvom kapi
namenjen

vetar je padao
sneg je duvao
a Sunce …
tužno je bilo
ne zbog noći
ne!
zbog nemoći da obuzda
obrt
zvezda
i
još
puno
puno
toga
.
evo, Sunce ,
zaustaviću zenice
.
još tuguje
šta preduzeti i
otkud mi pravo da budem luda?
obaveza!
oba
……veza
…………še mi kapke u čvor
.
suton i mrak

kamin(n)gs

ne mogu biti precizna
ni u kom pogledu – eto – ne mogu
ja sam ateista
paganka
…… možda
nuspojava suvozemnog prostora ?
ko bi to znao – ja? ne!
to sam – što sam
ako
uopšte
i je
sam
bitno je samo da ću postati
(po sebi) najvažnija
koštana srž
zamku fosila
poet
skog oseća
ja
–
razuma – ne – nipošto!

kamin(n)gs

…. u unapred naznačene dane

Otac bi navlačio frak

– a majka pelerinu preko kućne haljine

Tik-tak tik-tak

šepurilo se moje srculence

Najzad sama i slobodna

– dugonoga skica za kometu u (ha, rima!) letu

Šta su tamo radili? Ja sam

pokopavala žiške i čistila nadgrobne kapke

– Mama, ti nisi najnormalnija!

Da, skidala bi pelerinu

oblačila sako za ” Izvolite, 2 kapsule 3 puta na…”

“Molim, kako, kao, neje mi jasno, kukuu, što ću sg?”

– Mama, ti si stvarno umobolna..

– Mama, šta je za večeru?

– Uh, čoveče, kasnimo, ….groblje čeka i čeka

Prilepljena nonšalancija

– a kancer priprema užinu…

– Mama, ti si najdraži stvor na planeti!

– Ispričaj mi bajku kad me povedeš …u svoje omiljene…muzeje

– Hoću, sine

hoću…

Okrenula je glavu, i ja sam svoju , po zakonu žiška sa nadgrobnih kapaka

3..2…1..

zavesa se spušta

Psi nagrizaju iz Pseuda

grizite, nâ

– i ja sam , po nasleđu, luda

oblačim se

svlačim

izlazim na pozornicu

godinama uigravana

10-9-8-7

mater im!

šutnem brojke i praznoverja

ja

najbolji poeta

Odeljenja za mometalno privezane naklonike psihodelije

kamin(n)gs

u pustinji bih živela
– naravno –
bila bih
oaza

na Marsu bih živela
– svakako –
Egziperi
bih bila

u centru Zemlje bih živela
– eruptivna –
bila bila
plamena nijansa

živela bih svuda
i uživala
ali
ja sam
ovde
i
i
i
tako mrtva rođena zamišljam šta bi bilo da sam ideja ideje o zrncu nade kosmosa –
astra bih bila
da !
poetska…

kamin(n)gs

24

zamišljam klatno sata
tako duboko, tako slikovito
da na kraju dana shvatim
moj se život go-di-na-ma-po-nav-lja

u
ritmu
mo-no-to-ni-je
moje srce od-bro-ja-va
iste događaje

u označenim intervalima udari u gong
i
nastavlja
po starom

toliko starom
da drvena kutija istim ritmom pucketa
klatno sata zamišlja
mene
uvlači mi se u
dah
tamo-amo-ah-aj

kroz staklo kutije razmenjujemo poglede
i mrzimo se
– uzajamno
vučem klatno zadnjom snagom
ono meni cima aorte

najednom  – tišina

mnogo mi je prijatnije
i nikad
po
gub
nije

kamin(n)gs

ne
nisam tužna, ni umorna, ni bedna
nisam
naga-tamna-jama
ne!
kome se čini da to jesam ja
neka me razotkrije
i videće
šta?
apsolutno
n
i
š
t
a
ne dam se ja
izvrnuta sam i mrtva
ali ipak
jupka
krompirova
z
l
a
t
i
c
a

kamin(n)gs