moj otac je bio čudak partizan četnik i dezerter da – imao je 11 godina posle je bio pajkan i UDBAš na kraju – medicinski radnik (boc-boc) ipak najradije je pisao pesme (dokaz da su poete ludaci -) “znaš, Ma, Branko i ja….” znam… živeo je uobičajeno – na prvi pogled…tvrdim ispod uniforme ozbiljne sove … Настави са читањем “Moj otac je bio — Marina Adamović”
No votes yet.
Please wait…
moj otac je bio čudak partizan četnik i dezerter da – imao je 11 godina posle je bio pajkan i UDBAš na kraju – medicinski radnik (boc-boc)
ipak
najradije je pisao pesme (dokaz da su poete ludaci -)
“znaš, Ma, Branko i ja….” znam… živeo je uobičajeno – na prvi pogled…tvrdim ispod uniforme ozbiljne sove znojilo se telo trčkarala
ali ubod kljunom – “neoprostiv ti je tata – sećaš se kad si mi isakao usne? sećaš se? To ne zaboravljam čuješ?” pobegla sam negde…daleko..daleko i vratila se jer mi je i tu smrt postavila nogu Glupost : genetika je degenerična- bežao si , vraćao se.. s malom razlikom – ti si sve zaboravio a ja – ukopala u sê sećanje bolje je da sam umrla mlada bolje ni kriva ni ružna postala sam o t p a dosta mi je ta———– (a gde ću sećanja???)
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga.
Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
Види све чланке од poetessa
