Аутор: poetessa

smrt se šeta oko mene
bacim pogled
ne uzvrati mi
okrenem se i zaboravim je

hm…

ona dahće
nekad zacvili
znam da je glumac nad artistima
konemplacija joj nije preokupacija
meni je dobacuje

ne prihvatam ništa sem
zvaničnog saopštenja
tj. obraćanja kopljem u oko
e

tada ću uhvatiti zvezdu za kosu
pripiti se uz njenu loknu
uviti je i biti vikler
dok ne odluči da zaviori

neopisivi dosmrtljaj

prelepi pejzaž toga i toga
daleko od onoga Ga

molim
zavesa – pre aplauza
OK
smrti?

kamin(n)gs

izgovorila sam slog
na to dodala još dva
iznenada
bujica slogova probi mi opne
slušne – ne
one nishodno-ushodne
crvenokapljičaste

priljubljene uz podrebarne
najsvetlije tamne boje

tamnice

nisam ni pomislila da sam puna
svega i svačega
odbačenih šifri
imitacijâ imitacijâ
ravnodušnosti uzbuđenjâ
pokolenja alter alter ega

izgovorila sam slog
a on sad visi na nadgrobnoj ploči
posmatra me i nastaviće – znam
a iz čega
kad sam izbacila sve kroz
pod
re
bar
ne
op
ne
o
ne
nisam nisam sve
sna da nisam nisam
sve
izgo
vo
ri
la
a
ri
la
sam-do-dna-sr-ča-nog-pod-neb-lja
izgovaram slog
uzvraća
mi vrisak
ak
o
samo-samo-tako

kamin(n)gs

otvorio je prozor jauku i pustio ga kao
beloglavog supa
sup je izlegao krikove
koji su se uvlačili goli
u njegove žile
lešinar do lešinara
kidao mu arterije i aortu

okno je lelujalo
ili rasparana zavesa
podsmešljivo mahala
kratkim repnim perima

i on je zagroktao
i šištao
iako je plivao u krvi
– koloniji lešinara
iako je ruku stavio na grudi
druga mu je pala
kao polomljeno veslo

sidra nema da ukotvi bol
stihija je
stihija
osećam i ja

kamin(n)gs

ušao je lekar i izašao
ušao je drugi a bog zna koji
za njima i fiktivni
pa nepostojeći

pružio mu pogled ili saučešće

sneg je padao
i nebo, i nebo
a on

razmišljao je o filozofiji

vetar, onaj tako jak, nije hteo zaustaviti vreme
stiglo mu je nevreme tačno oko ponoći
ha! to nije analizirao
to nije očekivao
diplome i nagrade
za neosenzacionalizam
kopije su biografije
spuštene u
laku ilovaču
ili lomaču –
eadem omnia
a- ja -a – ja -jaaa

kamin(n)gs

sunce sam videla
ipak
skrivalo se vešto
oblaci su zagonetni
i oni beže u
sebe
kiša će skoro
ali kô da neće
pretpostavljam nešto
i donosim odluke
ja ih slažem
vetar iz raznosi

znam da je život tajna
ali naslutila nisam
da ni mrtvi ne znaju
iz čega su nastali

evo sunca
evo ptica
leptira i trave

evo mene na grančici
glavom prema
Eshilu

kamin(n)gs

kišno martovsko jutro
dve hiljdade trinaeste
i
martovsko jutro
hiljadu devetsto sedamdeset i te
usko su povezana kapima
ne kapima – rekom
od izvora
so
ušća
baš
istovetne
ekstaze  tuge
duge / duge /
o
pre
du
ge
*
sećam se
se…

kamin(n)gs

 23

zamišljena starica čisti nakostrešenom metlom
neko iz auta trubi i kašljuca
vrane ili čavke – kljucaju po ogradi

i gore i dole
oceđenji oblak
a pod njime
lišće

na prozor sleće pocepana kesa
podseća na jednu jučerašnju
ispalu devojci dok je
maramicom skrivala oči

tako prost
sasvim
neobjašnjiv
u smrti – životni smisao

kamin(n)gs

22

ubacim jednu
pa je izvučem i bacim
ubacim drugu
obrišem đonove
pogledam iza
pajkani kucaju poemu
ako mi je prikače za kičmu
predaću je kao biografiju

za alibi
prijaviaću ” konkurs”
kako odlučiti
kako izdvojiti
par njih za nagradni?
bilo koji – kako?

nosim u sebi milion pesama
prikažem li jednu –
nestaću s preostalima
sad mi je jasna logika jeseni
prvi list
pada
na
fosil poslednjeg
o!
to nije sve!

kamin(n)gs

Ako me i ti budeš razočarao
ako me i ti…
svi su me odbacili
.
imam malenu kutiju s kamečićima
u nju sahranjujem bube i insekte
svake noći zaplačem nakratko
ubacim ih i vratim kutiju u unutrašnji džep
.
ako me i ti razočaraš
ne znam šta ću sa svilenom bubom
staviću je u kutijicu
da ti bude udobniji odar
.
Ako me i ti razočaraš, Ti-Ti-TI
S kutijicom kraj srca
krenuću na most najdublje reke
izvadiću  nju i njega
i baciti 
“Dogodilo se”..

kamin(n)gs

ima 1000 razloga koji bi učinili sve
da se probudim
Sunce – vetar
požar – mraz
obrt planete u
Mlečnoj Kapi sazvežđa

i da ne nabrajam dalje
samu bih sebe probudila
a željna sam
o
jako
jako
idealne meditacije
ipak
kopka me jedinstveni uzrok
koji bi je proširio na beskraj beskraja
ne kopka me
znam ga
ali nek on mene sanja i sanjajući – ćuti
neka
neka
zaboraviću sve
i neizostavno
zameniti teze
.
nemušt i nepostojeći

kamin(n)gs