Добродошли!
Zamerajui mi što ne pišem o sreći (ljubavi? danu? čemu?) zameraju mi što uopšte pišem o (mržnj? krvi? urni?) zameraju mi što živa – potpisujem sebe mrtvom (kamingsonom? jonom?) zameraju mi što kucam a ne otvara niko niko (tastatura mi je u glavi) zameraju mi što sam luda ali ne kao oni (ultrazvučnim kamenom o … Настави са читањем “ZAMERAJU MI — Marina Adamović”
Zamerajui mi što ne pišem o
sreći
(ljubavi? danu? čemu?)
zameraju mi što uopšte pišem
o
(mržnj? krvi? urni?)
zameraju mi što živa – potpisujem
sebe mrtvom (kamingsonom? jonom?)
zameraju mi što kucam a ne otvara
niko niko (tastatura mi je u glavi)
zameraju mi što sam luda
ali ne
kao oni (ultrazvučnim kamenom o smeh!)
zameram im
pucanj
zaboravljen po
ispaljenju
a
ispalili
su
jesu
evo pesme
evo mene
a
vreme?
oteklo kroz melanholiju za
kraj
kamin(n)gs
Divno letnje popodne divan osećaj samoće divan spoj praznine s bogatstvom Galaksije Šta se desilo u trenu? Tetraedar? Hijeroglif? Smak snova o bajkama? Ne može se objasniti ali desilo se – ne – kratkim spojem kapaka slanog toka sećanja s pulchritudinis vitae Od tad više ne izgovaram -da- osim kada smrt zakuca o pamćenje pamćenja … Настави са читањем “MEMORIJA AMNEZIJE — Marina Adamović”
Divno letnje popodne
divan osećaj samoće
divan spoj praznine
s bogatstvom Galaksije
Šta se desilo u trenu?
Tetraedar?
Hijeroglif?
Smak snova o bajkama?
Ne može se objasniti
ali desilo se
– ne –
kratkim spojem kapaka
slanog toka sećanja
s pulchritudinis vitae
Od tad više ne izgovaram
-da-
osim kada smrt zakuca o
pamćenje pamćenja
onda
kliknem
DA
ti si moja moja moja
o divnom letu, samoći,
ti si moja
DA
pesma Galaksije
Izgovoriću
DA
i konačno zasvagda
čuću svoje
JA!
kamin(n)gs
Tek kad smrt zakuca o oblak i on mu se osmehne kao što je red trava poskoči iz- ne-nada ali kasnokasno koren je prejak travotravo isuviše jak za hod kroz maglu ni slutila nisi da nade nema a ko je rekao da postoji’ rosa? kiša? jučerašnji dan? this is the end n’est pas possible si … Настави са читањем “NADE NEMA — Marina Adamović”
Tek kad smrt zakuca o oblak
i on mu se osmehne kao što je
red
trava poskoči iz-
ne-nada
ali
kasnokasno
koren je
prejak
travotravo
isuviše jak za
hod kroz maglu
ni slutila nisi da
nade nema
a ko je rekao da postoji’
rosa? kiša? jučerašnji dan?
this is the end
n’est pas possible
si
così così
kap po kap kuca
o
oblak
a smrt imitira
to
s uspeh om
om
kamin(n)gs
Trepavica krilom vrane sve je jasno go to vo je a zvez da? da! epitaf je kraju p e s m e pesnika kometa kamin(n)gs
Trepavica
krilom vrane
sve je jasno
go
to
vo
je
a
zvez
da?
da!
epitaf je
kraju
p
e
s
m
e
pesnika kometa
kamin(n)gs
https://www.facebook.com/events/368907339881277/ PROCEDURA: Ubacite u inboxNatalija Ž.Živković ili Marinaa Adamović skeniranu uplatnicu (s čitkom adresom) i knjiga će Vam stići na kućnu adresu. Natalija “U AORTI MOGA SRCA” Marinaa “CURRICULUM VITAE ili PSIHODELIJA MINIJATURE” LAV DAVID je petogodišnji dečak koji ima zakazan tretman matičnim ćelijama 20. maja u Pekingu i potrebno je do tad skupiti 35 … Настави са читањем “MATIČNE ĆELIJE ZA LAVA DAVIDA –”
https://www.facebook.com/events/368907339881277/
Dinarski račun: 160-5800100053815-90
Devizni račun: SWIFT: DBDBRSBG
I BAN: RS35160563020057757638
Nekog ima pred vratima sigurno ne varam se neko je pred vratima a ja sam s druge strane nekog ili nečega i to sam sigurna ali dvoumim se- nekog ili nečega kada bih to pouzdano znala zamenili bismo mesta – neko-nešto postalo bi JA a JA bih se pritajila van domašaja vlastitog razuma uostalom ja … Настави са читањем “VIŠEZNAČNOST — Marina Adamović”
Nekog ima pred vratima
sigurno
ne varam se
neko je pred vratima
a ja sam s druge strane
nekog ili nečega
i to sam sigurna
ali dvoumim se- nekog ili nečega
kada bih to pouzdano znala
zamenili bismo mesta –
neko-nešto postalo bi JA
a JA bih se pritajila
van domašaja vlastitog razuma
uostalom
ja jesam
neko
bilo ko
ali neko –
neizostavno
i nešto sam
nešto
nešto
što nisam ni slutila da nosim na leđi ma
ma
ko mi to grebe moždinu i kičmu?
neko kaže
ja…
znala sam da sam višeznačna
a ko nije?
ko?
nIko?
kamin(n)gs
Danas sam – magla – u magli magla još uvek je vreme bez promena sutra ću biti ptica na grani obogaljena – ali ipak – ptica ko pretvara oblak u crvenu vodu? ko pase travu – modrikasto sočnu? šetači s pesmom gledaju uvis akord po akord – kazaljke sata tako se magla kida i saceda … Настави са читањем “FIGURA — Marina Adamović”
Danas sam – magla – u magli magla
još uvek je vreme bez promena
sutra ću biti ptica na grani
obogaljena – ali ipak – ptica
ko pretvara oblak u crvenu vodu?
ko pase travu – modrikasto sočnu?
šetači s pesmom gledaju uvis
akord po akord – kazaljke sata
tako se magla kida i saceda
tako se buši izvor u nebu
pero za perom – sleće u reku
grančica puca – prihvata ih
nemušta luda
posmatra kljun – širom
otvoren! – u stavu
osmeh!
a ranâ – nema – nema ni zakrpa
osim jedne
pod krilom od voska
kamin(n)gs
Danas sam – magla – u magli magla još uvek je vreme bez promena sutra ću biti – ptica na grani obogaljena – al‘ ipak – ptica ko pretvara oblak u crvenu vodu? ko pase travu – modrikasto sočnu? šetači s pesmom gledaju uvis akord po akord – kazaljke sata tako se magla kida i … Настави са читањем “FIGURA — Marina Adamović”
Danas sam – magla – u magli magla
još uvek je vreme bez promena
sutra ću biti – ptica na grani
obogaljena – al‘ ipak – ptica
ko pretvara oblak u crvenu vodu?
ko pase travu – modrikasto sočnu?
šetači s pesmom gledaju uvis
akord po akord – kazaljke sata
tako se magla kida i saceda
tako se buši izvor u nebu
pero za perom – sleće u reku
grančica puca – prihvata ih
nemušta luda
posmatra kljun – širom
otvoren! – u stavu
osmeh!
a ranâ – nema – nema ni zakrpa
osim jedne
pod krilom od voska
kamin(n)gs
Na čelu mi je prst ne – pištolj – ne uzela sam vijaču ne – omču – ne smislila sam igru skakaću mostom od samoće preko obmane i blata ako padnem samo ako zaviriću kroz ogradu mosta i šapnuti ribi žao mi je što nisi u vodi obala nije za škrge – nije a ja … Настави са читањем “IZNENADA — Marina Adamović”
Na čelu mi je prst
ne – pištolj – ne
uzela sam vijaču
ne – omču – ne
smislila sam igru
skakaću mostom
od samoće preko obmane i blata
ako padnem
samo ako
zaviriću kroz ogradu mosta
i šapnuti ribi
žao mi je što nisi u vodi
obala nije za škrge – nije
a ja nisam za vodu
nisam – samo duboko razmišljam
dub oko
oko mi je kao mehurić koji ću ti jednom doneti
razumem te i tvoju sudbinu
sve mi je jasno – i
znenada – pitam vodu
a nada? pliva ili me s visine gleda?
prst vijača i ja
ribe nema
kamin(n)gs
šapat ili muve sunčanica jeza oni hodaju praznim se glavama dotiču o da i raspliću zgrčrne prste u obliku saučešća a ljupko sam zapretila moja smrt je samo moja život sam delila na tone prah i pepeo zaostavštine ne dam smiluj se – Sunce – spali me Meseče – pokopaj me željna sam samoće a … Настави са читањем “SVOJA JA — Marina Adamović”
šapat ili muve
sunčanica jeza
oni hodaju
praznim se glavama dotiču
o
da
i raspliću zgrčrne prste
u obliku saučešća
a ljupko sam zapretila
moja smrt je samo moja
život sam delila na tone
prah i pepeo zaostavštine
ne dam
smiluj se – Sunce – spali me
Meseče – pokopaj me
željna sam samoće
a vi – pacovi – izvolite
.
kamin(n)gs