Zamerajui mi što ne pišem o sreći (ljubavi? danu? čemu?) zameraju mi što uopšte pišem o (mržnj? krvi? urni?) zameraju mi što živa – potpisujem sebe mrtvom (kamingsonom? jonom?) zameraju mi što kucam a ne otvara niko niko (tastatura mi je u glavi) zameraju mi što sam luda ali ne kao oni (ultrazvučnim kamenom o … Настави са читањем “ZAMERAJU MI — Marina Adamović”
No votes yet.
Please wait…
Zamerajui mi što ne pišem o
sreći
(ljubavi? danu? čemu?)
zameraju mi što uopšte pišem
o
(mržnj? krvi? urni?)
zameraju mi što živa – potpisujem
sebe mrtvom (kamingsonom? jonom?) zameraju mi što kucam a ne otvara
niko niko (tastatura mi je u glavi)
zameraju mi što sam luda
ali ne
kao oni (ultrazvučnim kamenom o smeh!)
zameram im pucanj zaboravljen po ispaljenju
a ispalili su jesu evo pesme evo mene a vreme? oteklo kroz melanholiju za kraj
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga.
Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
Види све чланке од poetessa
