ХВАЛА -једном мускетару,он ће већ знати ком- Огољена свитањем новог дана, поноре док газих, најфинија ткања к’о да знадох да те, спаса претечу срешћу, међ’ безброј ми лутања. Овог јутра открих да путеви сви, водише само к’ прагу твоје душе, да такнем је, макар у магновењу и вртлози наде на ме се обруше. Сад новим видицима погледе ми дижу … Настави са читањем “ХВАЛА – Александра Младеновић”
Моја душа пева:Хвала ти……

BRAVO
Sve je podredjeno zakonu akcije i reakcije,zar ne?
Hvala,ime