ДУША ТРОМОРАВЉА 2024.

Ове, 2024. године, поетско-музичка манифестација „ДУША ТРОМОРАВЉА“, уместо на месту где се састају Јужна и Западна Морава и чине Велику Мораву, највећу домаћу реку, одржана је по осми пут 20.7.2024. године у у прекрасном амбијенту Етно куће „МОРАВСКИ ДО“, мало изнад Град Сталаћа поред Јужне Мораве. Организатор манифестације био је, конкретно Боривоје Бора Видојковић – члан Удружења песника Србије -ПоезијаСРБ. У организацији су му помогли и СПС ЋИЋЕВАЦ, МО СПС-а Сталаћ, а традиционално у припреми награда манифестације помогли су и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и КК Душан Матић из Ћуприје. Програм је осмислио и водио Боривоје Бора Видојковић, а помогао му је Милосав Ђукић Ђука – председник Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Дипломе које су уручене песнику и песникињи Троморавља, као и дипломе за добитнике признања топуз Војводе Пријезде и кондир Госпође Јелице, урадио је је Љубодраг Обрадовић  – уредник сајта www.poezija.rs  и изавачке делатности Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ и члан жирија за доделу истих награда. Награде су ове године добили:

Драгојло Јовић, Милосав Ђукић, Љиљана Павловић Ћирић, Боривоје Видојковић

Песникиња Троморавља за 2024. годину:

Љиљана Павловић Ћирић из Сталаћа

ЖИВА ВОДА

Жива си вода моја.
Сакривена, неоткривена.
Руке у крст ко рашље носим.
Шире се саме кад ти их приносим.

ВОДА ЈОВАЊСКА

Вода сам бистра, јовањска.
Отпиј за отпој и спокој.
Извор на увиру.
Вољени ни по смрти не умиру.

РАНА

Сунчев зрак сам на длану.
Сам на рану.
Сенком ти одсуства грејем.
Не плачем више;
Нити се смејем.

(C) Љиљана Павловић Ћирић

Песник Троморавља за 2024. годину:

Драгојло Јовић, песник из Крушевца

ДА ЛИ СИ НЕКАД

Да ли си некад ћутао дуго
Па пробао тишином да победиш себе
Да ли си тада разумео друге
Који никад нису разумели тебе.

Да ли те тишина у прошлост враћа
Па сваког греха мораш да се сетиш
Да ли у дубини душе паћеника
Свој бол додирнеш или га осетиш.

Кратко се траје за путеве дуге
Живот крај нас у мимоходу прође
Кад дођемо себи па се приберемо
Живот већ далеко, а старост нам дође.

И не стигнеш ништа да учиниш за се
Увек корак ближе а три назад ходаш
Све мислећи ту сам, ево стижем живот
Кратак ти је корак, брже, брже мораш.

Ал’ не жали друже што репризе нема
Три живота нова научио не би
Да победник зна се још даном рођења
Само тихо чека, гледа сновиђења.

И све би зрачак,  и ко санак прође
Чекање је само истина и јава
У чекању силном истина нас чека
Вечност је за Бога, земља за човека.

(C) Драгојло Јовић

Кондир госпође Јелице за 2024.
годину су добили:

Биљана Станисављевић из Параћина

Каја Николић Стојановић из Ражња

Топуз Војводе пријезде добили су:

Јован Бундало из Београда

Првослав Пендић Пенда из Крушевца

Учесници овогодишње манифестације „ДУША ТРОМОРАВЉА били су песници из Крушевца: Милосав Ђукић Ђука, Драгојло Јовић, Нада Милосављевић Кети, Нада Гајић, Првослав Пендић Пенда, Љиљана Тамбурић, Мирослава Смиљанић и Љубиша Шапоњић. Били су присутни и учествовали и песници из Ћићевца, Сталаћа, Ражња, Параћина, Ћуприје, Соко Бање, Прокупља и Београда. Боривоје Бора Видојковић,  Мирослав Кркић, Јован Бундало, Каја Николић Стојановић, Биљана Станисављевић, Љиљана Павловић Ћирић, Миодраг Глигоријевић Миган, Зоран Павловић, Злата Јовановић, Љиљана Јана Бајић …   У Музичком делу програма учествовали су невероватни: Мирослав Маринковић Којица, Љубиша Боровац Боки и Дејан Живковић.. Гости су били: Синиша Максимовић председник ГО СПС Крушевац, Горан Ћирић Ћира – секретар ГО СПС-а за Крушевац, Горан Мацић – председник ОО СПС Ћићевац, Драгољуб Станојевић – председник ОО СПС Варварин и Драгослав Нагулић – председник МО СПС Сталаћ, Влада Ивановић – председник МО СПС Лучина, Милош Радосављевић – председник СО Ћићевац, Миле Вучићевић из Прокупља – председник ОО пензионера за Прокупље и други.

Фотографије: Милосав Ђукић Ђука и Љиљана Тамбурић

СИНОПСИС – ДУША ТРОМОРАВЉА 2024 – Бора Видојковић

Добар дан поштовани пријатељи!
Како је лепо видети вас опет!
Ево је, опет, осми пут заредом, поетско-музичка- манифестација “Душа троморавља“, која је јединствена и која полако постаје највећа поетско-музичка манифестација у Сбији, коју сваке године у ово време, у склопу јулских празника (4.7. и 17.јули -дан партије), одржавамо на троморављу ,на месту где се састају јужна и западна морава и чине нашу највећу домаћу реку велику мораву, која нас и плави и храни. Због радова на аутопуту „Моравски коридор“данас смо овде у овом јединственом објекту код наших љубазних и дивних домаћина.

Идеја о покретању ове јединствене манифестације кренула је од МО СПС-а Сталаћ,прихватио је ОО СПС-а Ћићевац, као и КК „Душан Матић“ из Ћуприје, а несебичну помоћ и у организацији и у сваком другом погледу имали смо и имамо у Удружењу песника Србије „ПоезијаСРБ“ из Крушевца. Поздрављам још једном све госте и све оне добре људе који су помогли да ова осма по реду манифестација успе.

Сваке године посебан жири додељује специјалне награде.песникињи и песнику троморавља, кондир госпође Јелице и топуз војводе Пријезде који су загрљни скочили у Мораву не дозволивши турчину ни једно сталаћско добро. Пријезда није дао ни свога коња, ни своју сабљу што сече и дрво и камен, ни своју верну љубу Јелицу, већ су заједно загрљени уз чувене речи: “Морава нас вода одранила, нек Морава вода и сарани“ отпловили у вечност.

-Можда је баш ова љубавна прича била инспирација Шекспиру за своју љубавну трагедију?

Жири у саставу: Љубодраг Обрадовић, уредник сајта www.poezija.rs и издавачке делатности Удружења, Милисав Ђукић – Ђука, председник Удружења песника Србије „ПоезијаСРБ“ – члан и Боривоје Бора Видојковић, оснивач и идејни творац манифестације „Душа троморавља“ донео је своју одлуку:

Дајем реч представнику овогодишњег жирија, председнику Удружења песника Србије, „ПоезијаСРБ“, песнику Милославу Ђукићу-Ђуки.

Хвала председнику жирија, честитам свим добитницима.

Налазимо се у сталаћкој клисури, на левој обали Јужне Мораве која се ту, мало ниже спаја са Западном Моравом и заједно чине Велику Мораву. Ово је јединствено место не само у нашој Србији већ и шире. То је централна Србија и овај пут Крушевац-Делиград у географском смислу је означен као „врата Србије“. Ми смо у подножју Мојсињских планина, а са врха се пружа поглед на пола Србије. Види се: Јухор, Гоч, Јастребац, Копаоник, Ртањ… Ово је центар балканског полуострва.

У време Цара Душана, војвода Мојсије је начинио велики грех и Душан га је протерао у ове крајеве да гради цркве и манастире и тако окаје своје грехове. По њему је и овај најстарији масив у Србији, који почиње од Макрешана и чини један троугао где се две мораве спајају ,и добио име Мојсињске планине, а мало узводно је и село Мојсиње, које и носи његово име и припада општини Ћићевац. Иначе овај простор захвата и општине Ражањ и Крушевац. Касније су светогорски монаси, бежећи од Турака, насељавали ове крајеве, обнављали цркве и манастире и овде их је укупно било 77. Од тога је пет проглашено за културно историјске споменике, па је овај крај и познат као „мала Српска Света Гора“. Ппознато је да манастир „Св.Роман“ датира од 1020. године и да у порти Св.Романа и сахрањен Николај Николајевич-Рајевски после погибије уГ.Адровцу, где му је чутурицу са водом први пружио Гаврило Видојковић, на чијим је рукама и издахнуо, јер му није било спаса. Присутни су и остаци из Римског царства, кад знамо да је црква Св.Никола одмах ту на десној обали Ј.Мораве, у Браљинском атару обновљена између Маричке и Косовске битке, онда нам је јасно колико ово подручје Мојсоњских планина има све услове да се стави под заштиту државе, поготову што се зна да је богато и подземним лековитим изворима и водама. Ту су и налазишта стара преко 7.000 година.

Међутим, о овоме можемо причати данима и данима и оставимо ту причу историчарима, министарству културе и руководству наше општине које у последње време улаже велике напоре да се ово све стави под посебну лупу републике Србије.

Са нама су данас, као и сваке године чланови Удружења песника Србије „ПоезијаСРБ“ из Крушевца, чланови КК Душан Матић из Ћуприје, без чијег учешћа и помоћи ова манифестација не би била ово што јесте. Посебне заслуге за то имају чланови тих удружења који, нажалост, нису више међу нама, Милка Ижогин, Борисав Бора Благојевић, из Ћуприје, Ратко Тодосијевић-Баћо и Мирослав Мића Живановић из Крушевца, Хранимир Хране Милојковић из Соко Бање, који нам итекако недостају. Такође велики допринос и посебан печат овој манифестацији дао је и наш велики пријатељ и вансеријски глумац Милија Вуковић. Нека ова манифестација буде њима у част и нека им је вечна слава јер су оставили неизбрисив траг у српској уметности.

Ту су и чланови к.к.соколово перо из соко бање-мирјана јана бајић, председник удружења књижевника „Мирко Бањевић“ Ппараћин. Ту су и наши цењени музичари: чувени Којица,страшни и немилосрдни убица микрофона Љубиша Боровац-Боки из Сталаћа, чувени гитариста и срцеломац Дејан Живковић – гитара, који ће нас својим гласом и својим мелодијама подсетити на нека стара добра времена. Ту је и Милослав Ђукић – Ђука, председник удружења песника Србије „ПоезијаСРБ“ из Крушевца, које се тако зове, јер окупља песнике из целе Србије, екс Југославије, целе Европе, па и из целог света. Представиће своје чланове удружења који су данас овде:

Да сада направимо музички предах и чујемо чувеног немилосрдног убицу…

Мирослава Смиљанић је рођена у овом крају, живела крај ове мораве, заљубљивала се, волела и патила. написала је безброј стихова о љубави, Морави, Кули и добитник је бројних песничких признања-да чујемо њену жал за пропуштеним шансама, приликама и изгубљеним љубавима.

Параћин је наш добар сусед у сваком погледу, и као општина и као расадник врсних песника, глумаца, музичара. Наравно немају сви ту привилегију да данас буду овде. Част нам је да је ту са нама : Зоран Павловић -председник, Злата јовановић, Биљана Станисављевић, Миодраг Глигоријевић – Миган. глумац, песник, писац, хроничар који је покупио сву прашину око његовог родног пајковца,овековечио све познате параћинце, и још много, много тога.

Драге наше даме:ако нисте заплакале кад сте гледале тв серију „мирис липе на балкану“гледајући префињеног љубљвника са тананим срцем, нежним погледом, пустиће те сад коју сузу када будете гледали наставак серије „игра судбине“, где наш драги пријатељ и даље ломи женска срца. Параћинска глумачка легенда, наш данашњи гост: Томица Ђорђевић.Он ће нам прочитати песму нашег драгог пријатеља, који, нажалост више није са нама, Мирослава Миће Живановића, коју сам ја са његовим допуштењем, наравно, унео у мој роман “Кафански Другови“ јер се уклапа у моју причу о кафанским друговима.

Из соко бање је са нама данас врсна песникиња Мирјана Јана Бајић, која живи, ради и ствара у Београду и Соко Бањи.

Магистар, пилот, па иако је од кркићи-добро пише, Мирослав Мика Кркић. Љубиша Шапоњић – песник из крушевца, добитник великог броја награда, између осталих и награду за најбољу песму на прошлогодишњој олимпијади трећег доба одржаној у Врњачкој Бањи.
.
Наш друг и пријатељ, (страшно ми академик замерио што му нисам дао реч-наљутио се.) Са нама је и миле вучићевић, председник удружења пензионера за округ прокупачки.
Ја ћу вам прочитати моју песму посвећену дашем другу и вресном песнику Бориславу Бори Благојевићу. Још једном Бундало, Биљана Станисављевић. Још једном Каја и још једном Љиљана Павловић-Ћирић.