Nestaju zlatna mora pšenice
pesme naroda na poljima i livadama,
ćute ptice u stoletnim šumama
pčele padaju,trunu košnice.
Cveće na proplancima gubi boje
izgubilo paradne haljine,vene i tuguje,
stari preplanuli hrastovi ne govore
dobrodošli slušajte priče iz gore.
Gde su glasovi borove šume
svetla lica snažnih planina
ples vetrova kroz raspevane grane,
zvuk potoka,gde je zelena violina.
Tamo gde je guslar pevao
orao slušao i ponosno krstario,
nestaje pesma,nestaje orkestar,
sad stoji čelik,katran i putar.
(Прочитано: 136 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.398 пута)
