ОНА КАО ВИНО
Будим се из снова
са осмехом њеним
и очима плавим,
откако је видех,
ни за трен не могу
да је заборавим.
Куд год погледам,
само њу видим:
у хладу трешње,
на тротоару, у парку
или како мирно спава
на неком малом облаку.
Када је близу мене,
све постаје магија
као мирис липе,
који опојну моћ има
и испијена чаша
мог омиљеног вина.
Знам да ће доћи дан
кад моја ће бити
да љубав наша,
укус вина прими
које не опија, већ
срећним људе чини.
Време наше стиже,
разрешење следи,
стрепњи више нема,
чекање сад вреди,
чежња биће тек,
успомена бледа.
© Живко Букоња, Бор
Категорија, Одрасли песници
(Прочитано: 7 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.089.570 пута)