Грожђа из Сталаћа
Нису случајно најслађа.
Није само Јужна Морава та,
Која кружи око њега,
И сунце цео дан
Обилази око његовог брега.
Словенци су познати
Љубитељи доброг вина,
Зато Сталаћани увек
Своје грожђе продају њима.
На пијаци у Марибору
Била је добра прођа
Сталаћког грожђа.
Једна је госпођа,
Да би цену убила
Хтела да омаловажи
Сталаћанина Данила.
Да он о вину ништа не зна,
И да за то грожђе,
Не може толико да тражи.
„Тачно је да ја о вину
Немам неко велико знање,
Ја сам госпођо, Албантин,
И стручњак сам за ковање.“
А она ће на то
„Ништ* не вем“
„Ја госпођо, прво обалим,
Онда дигнем ноге и ковем.“
„Ју срам да те буде,
Ја сам за тебе дама“
„Зашто госпођо?,
То је поштен посао,
Крава треба да буде поткована,
Али Вама изгледа нешто фали,
Па су Вам неке ствари
Стално у глави“.
© Мирослав Мика Кркић-Пилот, Ћићевац
Kategorija: Odrasli pesnici
