Искрен сам,
према себи.
Сву моју поезију ,
ако се тако може назвати ,
показујем свима.
Не тражим похвалу,
већ потврду.
Да наставим…
да пишем.
Све што напишем,
што доживим
у вировима времена,
или у сновима ,
истина је.
О њој пишем.
Сви моји страхови,
сва моја надања,
откривају моје мисли.
Време тече,
иде… лети,
некад брже од снова,
брже од самог живота.
Тек кад се деси,
схватиш да си жив.
Живиш, сањаш, мислиш, идеш ,све то зовеш животом.
А заправо,
битишeш
као стуб
у протоку
времена.
_________________________
(Прочитано: 44 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.280.163 пута)