Познах те
Познах те кроз јутра чила
У ливадама препуним бисерне росе
Кад пролеће обуче хаљину од тила
И задене цвеће у своје бујне косе.
Снеговима који зими стално веју
Пахуљама које се дрхтаво њишу
Деци која се зимским чаролијама смеју
Песницима који најлепше љубљeне песме пишу.
Познах те у сновима мојим лепим
У надањима која сваку љубав прате
Када мислим на тебе и стрепим
У ластама каје се сваког лета врате.
Лети када се чује славуја пој
У свакој капи августовске летње кише
Опојном мирису цвећа и пчела рој
У ваздуху који се због тебе дише.
Познах те кад јесен обуче своју доламу
Сунцу кад обасја поље златним сјајем
У сваком новом јутру и сваком дану
Месечевим топлим и нежним загрљајем.
У свакој песми и сваком стиху
Када ме гледају два ока снена
Кад осетим чежњу и патњу тиху
Познах те, познах свакога трена.
© Лидија Бајкић
Kategorija: Odrasli pesnici
