ВИЛИНСКО КОЛО
Где се нико надо није,
вилино се коло вије,
пoлeтније него прије
крај изворске воде двије.
Ту леп момак лице мије,
а и ледну воду пије.
Гледа коло сто се вије,
па му несто јасно није.
Да л` је будан, или спије,
Да ли да се сад сакрије,
и да бира најмилије?
Гледа коло веселије,
а срце му јаче бије.
Све су виле убавије
И над њима он сад бдије.
Најлепсе се једна смије,
другој дуга коса вîје,
трећој бисер око лије
четврта му душу грије.
Одлучит се лако није
кад би мого бират двије.
Није момче најхрабрије,
мора бити одлучније.
Неста коло што се вије
то сан само момче сније.
© Јасмина Димитријевић, Србија
04 .10.2021.
(Прочитано: 90 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.280.164 пута)
