ОНА СПАВА

Гледам је: нестварна, лепа… спава

као да јој је сан постао јава

а коса, коса смеђа

разлила се, милује јој леђа.

Она дише дубоко, лагано… усне пући

већ осећам дах и пољубац врући

и на њу све мирише…

а она и даље лагано и мирно дише.

зора која руди.

Она сада дубоко дише. Она сања…

Да ли то сања моја миловања ?

Или она можда жуди

да јој пољубац спустим на вреле груди ?

Она спава, она сања, она жуди…

А чаролију сна однеће зора која руди.

Дуле Пауновић