Дође ми
да напишем песму о теби…
Дубоку као море,
лепршаву као лист на ветру,
јасну к’о освит зоре.
Дође ми…
Али не бих…
Дође ми
да напишем песму о теби…
Бескрајну као свемир,
као кап росе ситну,
као чежња што буди немир,
као реч једну, битну.
Песму као мисао јаку,
радосну попут смеха дечјег,
што сумњу разгони сваку.
Дође ми…
Али, како
да у једну песму стане
све оно што код тебе волим?
И зато нећу.
Пустићу да живот
пише стране.
(Прочитано: 102 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.280.181 пута)
Zorice, Odlična to je ova pesma DODJE MI! Nešto razmišljam da napišem moju verziju…
Pozdrav Ljuba
Veoma lepa i, iako ne izgleda na prvi pogled, ovo je skladno ritmički uredjena pesma… Veoma iskrene nedoumice unutar krajnjeg rešenja… najboljeg…neka život piše, naravno… Hvala poetesi za ovu očigledno iz duše prenetu misao. Veliki pozdrav ~~~