Ovaj cvet
čuvaj kao putokaz
ka novim susretima,
ka našim htenjima
i željama.
A tvoje srce gde sad da smestim
kad najlepšu tebe već imam sasvim,
a tvoju reč divnu gde opet da čujem,
ponovo, nežno, tamo gde milujem
ove časove lepote ćutanja,
ove minute divnih voljenja,
kada već imam sve reči tvoje,
one što leče kazane boli moje,
i tvoje ćutnje,
i tvoje…
Čuvaj taj cvet,
čuvaj svu našu javu
i samo naš sačuvaj san,
čuvaj to najsrećno sećanje,
na ljubav našu,
na apartman.
(Zagreb, 14.nov.2017)
(Прочитано: 49 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.280.181 пута)