НИЗ СОКАКЕ…..
Покошене ливаде миришу над крајем,
зрикавци се диче својим завичајем,
а ласте се надмећу преко неба плава,
ником се не одмара, ником се не спава!
Хоризонт се приљубио уз облаке сиве,
и прича се пронела попут хитре гриве,
док рашљике журе и бујају зрна,
весела се лисица шепури сред шума!
А њиве су ћилими попут загонетки,
као шара до шаре, што би рекли неки,
ткане су да подаре добро испод неба,
најлепша је молитва кад мирише хлеба…
Две се оштре сабље зарише у недра,
прелише се капи од ведра до ведра,
па и пчеле нестадоше као да их нема…
Олуја се спрема изнад тихог села!
Доконе се стазе смешаше са биљем,
гране крхке играше бујним изобиљем,
спустише по који чун тада низ брзаке,
запловише немири низ пусте сокаке…
(с) Миладиновић Сандра Мајра