КО ЛИ МИ ТЕ КРАДЕ?
Песмо моја ко ли ми те краде,
да ли ико зна силно да љуби,
ил’ узалуд броји ситне сате,
док пролази живот, само губи!?
Песмо моја у крошњи си липе,
ко’ птић нежни свањиваш у двору,
кад из гнезда прхнеш према небу,
на истоку будиш сваку зору!
О, не бој се срећо душе моје,
куд се воле и Бог ће помоћи,
бездан нежно претвараш у поље,
гудало ти чују и по ноћи!
Све си сузе у ноте саздала,
све пркосе медом опчинила,
све си наде покупила за се,
и све туге у смех преточила!
Песмо моја узалуд те тражим,
крила твоја постају све бржа
ја од тебе саткала сам браку
па нит свака постаје ти дужа!
Песмо моја ко ли ми те краде,
да ли ико зна силно да љуби,
ил’ узалуд броји ситне сате,
док пролази живот, само губи!?
(с) Миладиновић Сандра Мајра