ЗРНО ПЕСКА У ОКУ
Ја сам ти зрно песка у оку
Знам да те жуљам поваздан….
Потценито си реку дубоку
у зденац бацио таштине сан!
Не тако давно био си немир
мисао немогућег узбуђења,
и дала сам ти цео свој свемир
и поглед препун убеђења!
Не желим ништа да ти кријем
сведоци су ми свирепи дани,
а само хтела сам вино да пијем
и играм с’ тобом на истој страни!
Опет, у мору осећања
с’ тобом дотакох и дно живота…
И грлица бејах на твоме прозору…
О, зар волети је срамота?!
Aна Карењина у мени је бујала
а ти си далеко био од Вронског,
и љубав за трен била би истина,
и играла би близу исконског!
А теби прођоше сулудо дани
искавши као просјак заборављено…
О, грешити је свима блиско
али боли оно непрежаљено!
Ја сам ти зрно песка у оку
Знам да те жуљам поваздан….
Потценито си реку дубоку
у зденац бацио таштине сан!
(с) Миладиновић Сандра Мајра