У ОБЛАКУ ЗВЕЗДА
У облаку звезда моја душа живи
и сваку понаособ љуби жаром свим,
а дан је за даном све већа ил’ мања,
набуја, па зађе ко’ Сунце да спи!
И буји и паји непознатим крајем
занесена чежњом изгледнелог кључа,
за нове одаје све од себе даје
ко’ цвет некад цвета ил’ чахура пуца!
Јутрос је ко’ нежна ластавица плаха
надлетaла тихо моја родна поља,
застала на обронку огледала неба
склупчала се ко’ пас жељан топлог хлеба!
Тад из огледала расуше се капи
па попут фонтане прснуше у вис,
све илузије за часак се скрише,
а она се пропе ко дива за бис!
Та сена на челу постаде бисерна
процва бела ружа умиљна, опојна,
после кратке кише појави се дуга
у облаку звезда живи душа моја!
И што се па мрштиш умишљена сено,
зар се мучиш питањем шта ћу и са ким?
Док ја бивам свуда срећна занесена
ти уздахе бројиш негде с’ било ким!
(с) Миладиновић Сандра Мајра