( Пре неколико дана из штампе ми је изашла пета књига – књига љубавне поезије ”УГЛАВНОМ ОКО ПОНОЋИ” у издању Књижевног друштва Косова и Метохије. Ево једне песме из збирке:

НИСАМ САМ

Нисам сам

Док се врело подне свечано приближава

у сенкама зрелих кајсија

у мислима бесциљно лутам

док ми близина његова прија

и шапат  његових лептирова слутим.

Нисам сам,

и предан сам мирису кајсија зрелих

и покрај живица цветова увелих

закаснелих лубеница.

Нисам сам

и у прегорелој трави јулско поподне шушти

док се са брега осунчаног

ваља глас ветра немушти.

Нисам сам

и немам потребу чак ни да слутим.

Нисам сам

јер имам неког са киме бих у врело подне у сенци зрелих кајсија да ћутим.