ЉУБОМОРА
Понекада ми се чини
да светом владају љубомора и завист,
да људи немају ни грам савести
ни памети, ни трунку вере…
Да ходају као авети, без осећања,
да стреме неправди без размишљања…
Понекада ми се чини,
да су сви погледи лажни,
пријатељи никоме важни,
породица тек брилијант око врата,
лаж грађевина са стотину спрата…
И нико не види јаму без краја
у коју вуче будућност…
а подмукло затварају врата прошлости…
док преци нас гледају и чудом се чуде…
Они би да нас пробуде,
да нас изљубе…..
Понекада ми се чини…
И то ме боли, толико боли…
А волела бих да грешим….
(с) Миладиновић Сандра
(Прочитано: 35 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.279.774 пута)