ВАРЉИВО ЛЕТО

Опчинило ме је

једног обичног априлског јутра на осунчаном пропланку

њено весело пролећно цвркутање.

Из дана у дан

док је маслачак шарао пропланак

њено се весело цвркутањеи парком мирисао плави јоргован,

претварало у наше неспретно гугутање.

Лето је увелико жарило

и пропланак је сунце жестоко палило,

када је све ближе и јасније гугутање

у дубоким сенкама кестенова

прерасло у наше врело шапутање.

Пропланак је сада од лишћа жут,

и птица се не чује цвркутање,

већ неко време на гранама кестенова

престало је голубова белих гугутање.

Пропланак је пуст и сам

и све је даље наше шапутање.

док у снегу првом трагове остављам

све је постало само бескрајно ћутање.