АНИТА, А ЗБОГОМ?……Миладиновић Сандра

АНИТА, А ЗБОГОМ?

Нема те више,
а очи те траже,
толико лепих речи чух од тебе…
Сањам ли све то, ил’ умиру наде?
Где су се дели осмеси храбре жене?
Чврста и тиха,
блага и оштра си била…
Под капом небеском ко’ звезда сијала си…
Дал’ ја то видим да никла су ти крила?
Ил’ само на трен за Месецом нестала си?
Шапат ти беше,
као нежни тон харфе,
милион нота покренеш крвотоком…
А где си сада да ми је само знати,
ни рекла ниси никоме оно ” ЗБОГОМ”?
(с) Миладиновић Сандра