КОСТИНА ПЕСМА
Е ,сада ме слушајте,
прошла су два лета,
корачам сигурно,
а причам кад треба…
Задовољан јесам,
али једно схватите,
ја сам главни у кући,
то добро запамтите…
Зар краљу не пристају
и круна и престо?
Ово причам само,
да сви знају место…!
Када тату тражим,
одмах да се створи,
мама кад’је љута,
нека не говори,
а баке и деке,
нек се не противе,
да би ме голицали,
треба да поживе…
Што се тиче бате,
коме дочек спремају,
на мојој је страни он,
зато нек не дремају!
Само ако буду нежни,
онако до бесвести,
ми ћемо их слушати
то су добре вести!
(с) Миладиновић Сандра
БРАТАНЦУ КОСТИ МИЛАДИНОВИЋ ЗА ДРУГИ РОЂЕНДАН
