ČEKA LI!?
Na tom mostu
lastu je pustila sa dlana,
slobodno da željama leti u daljine,
i čulna, tiha muzika je tada
rekom odnela u etar jedno ime….
Maticom nema kraja
tom žuboru,
čuju se trube letnjih karnevala,
samo je bela ruža u povoju,
strpljivo čekala da bi procvetala…
Sigurnost bisera školjku zavarava,
krivudave su ulice i snene,
lutanje traži cvet sa praga svoga
ostavljajući bitke izgubljene…
Od bajkovitih niski što sijaju,
samo su lepše
reči zarobljene….
sa toplih usana od voljene žene…
Čeka li…?!
(c) Miladinović Sandra
(Прочитано: 30 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.279.943 пута)