“ЗАТОЧЕНА” – Миладиновић Сандра

“ЗАТОЧЕНА”

Сувише дуго “заточена”
у предграђу, светлост
чека невино раширених руку…
Чека на оном мосту,
на улици и испод ораха,
кришом се провлачи кроз
руке, косу, између двоје
што се љубе на клупи…
Сувише дуго ћути,
а, мучи је то и боли,
јер тако би да се проспе
с’ краја на крај свемира,
онако весела и немирна,
у разним бојама саткана….
Доста јој је безнађа и вапаја
неприхватања, окретања леђа,
све је то тако вређа…
Како је лако одбацују и
гурају је са литице….!?
Али, она је птица
па рашири крила…
А, њима, њима ће горка
истина бити туга
што су најбољег друга
сахранили жива….

© Миладиновић Сандра